Бранич

265

статујемо Факт, да мер није био еа свим зависан од сењера, и при свем том што је био његов агеиат и представник инак јс према њему био у неколико независан; може се управо рећи да је и од сељака зависио бар онолик« исто колико и од сењера. У осталом тај мер није судио сам. Споменици средњега века очували су једну изреку, која нам овде може иослужити за објашњење. У њима се на свакоме кораку вели: да мер „Меп! <1 е8 р 1 а Г <18" (заседава, нредседава). Реч р 1 а 1 (1 претпоставља увек неки скуп од више лица. Па којм су та лица која би могла номагати мера у његовоме раду ? Без сумње сељаци. Истина, предрасуде о средњем веку нас су толнко поколебале, да нам је тешко замислити, да је један вилен могао бити члан суда, и ако нравници тога доба то врло често помињу и доказују. Шта више могао би човек набрајати читаву гомилу концесионих карата, које потврНују мишљење старих правника. Тако уједној карти велисе: „иредставник сењеријалне влаети сазваће судије и нресудиће ствар онако како то нађу судије за добро, а ове ће он узети онде на месгу са пристанком народа." Други текст вели: „Мер села Домел судиће крађе и преетуие онако како то нађу чланови сеоскога суда." У једноме црквеноме споменику помиње се једна парница, коју је „пресудио мер Ритар заједно са људима који нознају обичаје." У делу „обичајно нраво пикардије" налазимо доказе, да су спорове у тој провинцији судили сељаци који су се звали 1е» ћошгпеа <1 е рое§1;е. По некад су сви сељаци имали ираво да заседавају у суду, а но некад су бирали своје заступнике и представнике. Уједној картивели се: „у селу Крозету сељаци и закупци бирају сваке године седам кметова, којима је поверено суђење, унрава и полиција над селом, и све што се односи на јавне и приватне интересе." На другоме крају Француске, у Беарну, „у свакоме селу судио је судија бајп, са осталим слободним људима." У једном малом селу у Бургундији нађена је једна иресуда од 1216 год. коју је донео суд састављен од четири сељака које су изабрали остали сељани. У Елсасу свака мала сеоска општина имала је свој суд, у коме је председавао мер или прево, а чланови су му били обични сељаци. У многим картама тих елсаских села вели се: „Кад неко потражи правду у мера, овај је дужан сазвати чланове суда: кад крадљивац буде ухваћен, судиће му суд састављен од мештана иод нредседништвом прево-а;" „ко год буде имао што да тражи путем суда, треба да иде меру и сеоскоме суду;" „кад сељак учини какву кривицу, кажњење нрипада меру и оеталим сељацима ;" — „свако питање што се буде изнело пред суд, иретресаће се пред прево