Бранич

»

269

жави и најзад и у цркви. У то доба појавИше се два нова Факта еа карактеристичком једновремсношћу: амбиција владалаца и узајамна мржња измсђу иојединих друштвених класа. Отуда од XIV вска ссоски судови изгубише своју јурисдикцију, надлежност муницииалних судова бешс знатно ограничена, Феудалпи судови почеше такође губити своју важност, и правосуђе у опште мало по мало би трансФормисано у свима својим елсментима. Живко М. Милосављевић. (НАСТАБИЋЕ ОЕ)

ИЗ СУДНИЦЕ IX Судије на оптуженичкој жлупи 1 ) Еачела 1 Избор и иримта казне на даии случај, ствар је судске оцеие која ие иодлежи критици, као израз сувереног судског мишљења и разумења дотичног законског проинса. 2 Судије у опште, иосебице оиштинске судије као иевичне законима, не одговарају за своје судско мџшљење, ако се оно и не иодудара са мишљењем других лица о истом закоиу. Прим.ер Државни тужилац у суду округа С. оптужује Ј—~Ст. Ј—Т. И—Д. и Н—М, тежаке из села А. што су 22 Јануара 1873 год. први као бивши председннк а осгали као чланови суда општине А. изрекавши иресуду: да се X. X. из А. казни са 10 штапних уд. >аца, због недоласка на позив суда, ову казну одмах извршили, нехтевпга примиги понуђену новчану замену, чиме су всли тужба злоупотребили евоју дужиост; јер се на казну боја према одредби § 32 каз. зак. док беше у важности, а на име до закона од 11 Дец. 1873 (Збор. 26 стр. 37), осуђиваху само неваљалци скитнице и остали, који у материјалном и моралном погледу не заслужују у грађанству никаква уважсња, а бијени не беше такав. Ирссуда ирвостуииог суда од 5 Маја, 1875 г. Вр. 8698: Приватни тужилац X, X. признаје да на позив оптужених као бивших кметова пе хте доћи, и за тај свој недолазак оп ј е

1 ) Из збирке г. Адексе С. Јоваиовића, коју нам је ставио на расподожење