Бранич
270
доиста заслужио казну; али оптужени иису никако могли да га за ову кривицу казне телесно, кад је § 32 каз. зак. прописано: да се овом казном могу казнити људи од најнижег реда: скитнице, слуге, шегрти и т. д. Оптужени признају да су уврстили тужиоца у ред тих лица. о којима говори § 82 каз. зак. и казнили га са 10 нггапних удараца, као што се види из њихове пресуде. Бране се, да су те лесну казну над тужиоцем изрекли и извршили што је слабог стања, и што је више пута кажњен, па је сад овакву казну заслужио; али само њихово ноступање нри овој осуди казује: да су они телесну казну изрекли и над тужиоцем извршили из ината, а ово се тврди тим што је тужилац X. X. по уверењу општипског одбора владања врло доброг, па је још те године био и одборник, поротник и застушшк општинских иарница, а сва ова звања отправљају само људи првог реда у грађаиству, игто еу оптуженици знали. Да су они не по неразумењу закона, већ хотично и злоНамерно игали да ионизе тужиоца телесном казном, тврди се сведоџбама сведока Ј—А, Т—Ј, М—Б, Т>—И и Т—Д, нред којима је онтужени Ј—Ст. говорио: да &е туКи тужиоца аа ма га и кмества стало, и нризнањем осталих оитужених код полицајне вла сти: да су овакву осуду изрекли - нехтевши" замеритџ се Ј—Ст. којч је хтео да се тужиоцу оСвети (§ 225 каз. суд. ност.) Оваквим својим ноступком као бивши кметови оптужени су злоуиотребили своју влает и зато су криви по §§ 122 у погледу и на § 132 каз. зак. иа с тога би прееуЏно: да се оптужеии Ј—Ст. казни са 30 а остала тројица са но 20 талира новчаие казме у корист државне касе; и да плате тужиоцу за срамоту и нретрпљене болове 20 дуката и т. д. Примедбе Касацијона Суда од 20 Маја 1815 Вр. 2648. Оптужени су као бивши кметови општиие А. преоудом од 28 Јануара 1873 Бр. 100 осудили X. X. на 10 штапних удараца и ову казну изврншли због тога, што не хте додазити на позиве < иштинске власти. Своју нресуду оптужени су основали на 1 тачци § 327 крив. зак. разлажући у њој: да X. X. одређују телесну казну поглавито из два основа: нрво вдто је нре те њихове осуде више пута био кажњен новчапо и затвором, а једном као што су чули и телесно; и друго, што је у времену те њихове осуде био слабог материјалног стања, иа би и он и •:>»милија му трнела оскудицу, ако би га осудили на затвор илп новчану казну. Изрицање те пресуде било јс у оном времену кад је кривични