Бранич

274

јс тим више за осуду ако јс учињена са знањем као што је овдс случај. У нрилог уверења оптуженнх као судија: да је X. X. био нрезадужен, не можс сс наводити никоји разлог. И самим изјавама оптужених Н.—М. и И.—Л. доказаноје, као што је номенуто у тужби, да су они знали да је X. X. човек поштен и имућан, дакле. о његовој моралној и материјалној страни имали су уверења сасма нротивног њиховом укупном уверењу у пресуди којом јс X. X. осуђен на телесну казну. Ова двојица оптуженика изречно признају и то: да је телесна казна проистекла једино из освете оптуженога Ј.—Ст. према X. X. и да су сс они придружили ј.—Ст. у погледу ове казне, нехтевши да му кваре вољу. Оваквим нризнањем разјашњује се и одговор на оно питање у примедбама Касације: „Зашто се злонамера изречене пресуде ставља осем Ј.—Ст. на терет и осталим оптуженицима, кад, веди се, против њих ништа не сведоче они сведоци, тнто терете Ј.—Ст.? Зато, дакле, што су и сами са знањем постали учесници неправедно изречене осуде, подржавајући Ј.—Ст. у његовој страсности и освстљивости. Наводи се даље у примедбама и нресуди: да оптужени за онако разумење § 32 каз. зак. нису одговорни, јер би иначе значило да су они одговорни за своје еудско мигаљење, гато, вели се даље, никојим законом нијс опредељено. Да се обавестимо! Разумење закоиа има правне вредности само тако, ако има ослонца или у позитивним наређењима закона или у оигатим правним појмовима. Ако дотично разумење закоиа од стране су дија, нема у себи ни једнога од ових услова, но је израз таквих назора, који не налазе ни једног паметног разлога за свој опстанак, то онда није разумсње, но је нраво неразумење закона, и као такво иотпада под казну по § 127 каз. зак. па и онда ако је погрегака у противзаконој пресуди изречена нехатом. Па да ли оптуЖене судије чим иравдају своје погрегано разумење закона? Да ли дају непобитних доказа да је то њихово разумење израз правде која не подлежи никаквој критици?? Нска се нроуче јога једном назори моје тужбе, и тамо наведени докази о несавесно изреченој осуди, па Ке се видети да је могуће да се на ова питања одговори само негативно! Доказивати залуд: да оптужене судије „као сељаци" не могу бити вични законима ни колико редовне државне судије; наводити: да ни редовнс државне судије нс одговарају за своје мигал.ење и разумење појединих законских прописа, пи вигае ни