Бранич

273

Право избора казнс. доиста је по § 32 каз. зак. остављено, иао што и Касација вели, иа оцену сампм судијама; али другом тачком овог иараграфа, телесна казна ограничена је једино на лица извесног карактера. Свако извртање намере законодавца у иримени ових нрописа, то је злоупотреба, која се казни у толико вигае ако се дегаава, као гато је овдс случај, на меетима где се ујемчава правни опсганак друштва и дели правда, Иолеђењем, као што се може видети из моје тужбс, доказано је: . .. да X. X. у времену извршене казне беше добра владања, општински одборпик, поротник и застунник општинских нарница; . . . да је бпо доброг материјалног стања тако, да јс могао телесну казну да замени новцем, без икакве штсте но своју о>амилију. Разлози суда, којима се на основу нримедаба Касације доказује његова презадуженост, не заслужују пикаквог законског иризрењч. У односу нрема дуговима, процена његова имања није никакав доказ немагатине; јс^) је познато да непокретна имања нриликом нроцене добију пола, а негда и једну четвртину своје праве вредности; а овде, узевши ствар баш по процени које се држи Касација, и ако се она побија доцнијом проценом коју ноднесе X. X., његова актива нрема пасиви стоји у односу као 1 према .17з (651 дукат прсма дуговима у суми 965 1 / 2 дуката), дакле, X. X. није ни у колико презадужен; јер између вредности његова непокрстна имања и циФре дугова нема толике разлике да је презадуженост ван сваке сумње. Па онда да ли само иостојање терета на непокретном имању, било ма у ком размеру, искључује сваку могућност да сопственик нема готова новца, и да иије имућаН човек?! .. . да је X. X. имао новаца, јер је по сведоџби именованих сведока, нриликом извршења казне нудио новчаном заменом. Онај разлог Касацијоног Суда: да биуслед новчане замене трпела оскудицу његова Фамилија, ништаван је према доказаном добром владању и маленој новчаној суми која би сс у неколико цванцика имала да положи у име казне. У побудама нрвоступнс пресуде вели се још: да су онтуженици имали уверења да је X. X. био оскудна стања. Уверење о делу у опште има својег значаја само тако, ако је основано на Фактима. То вреди без икаква изузетка и о уверењу судије у погледу ствари коју раеправља. Ако је ово уверењс основано на голим поставкама, или на закључцима који су у начелу неистинити, то онда није никакво уверење, но је једна ароста ааблуда која нодлежи казни, једна протгшаконитост која БРАНИЧ ГОД. Ш 19