Бранич

276

дошла денеша (распие) миниетра унутрашњих дела: да се непознати и сумњиви људи затварају, да се сумњиви људи одгтосно крађе. разбојништва или ја^аковања одмах и под падзор ставе, да овај надзор строго издржавају и да ово стављање под надзор врше саме среске власти по општинама. Међу тим онтужени је, даље, признао и то, да је под Г>р. 3058 нисао окружном начелнику нисмо као предлог о стављању тужиоца под надзор, али да није на решење чекао, већ одмах писао Суду општине И да изврши његов налог. На основу овога нрвостепени је суд нашао да је ово дело доказано, да је за њ крив г. Ј. 11,, да је оно кажњиво но § 127 крив. закона, х ) као преступно дело чиновника у службеној дужности, пошто оптужени није смео ставити тужиоце нод надзор без решења окружне иолициске власти, која је нрема § 391 б. кривичнога .закона једино надлежна да то решава. Одбрани оптуженога, да је то учинио с одобрењем или уираво ио наредби министра унутрашњих дела, нема места. по нахођењу суда, ношто се из поднетога расписа не види ни наредба ни одобрење да и среске власти решавају о стављању иод назор, но се њим једино обраћа пажња начелству да мотри на сумњиве људе и под надзор их ставља, а да би се тај надзор одиста и издржавао нреиоручено је да тај надзор извршују среске власти, т. ј. да осуђени код среске власти ноћивају. У ствари је тако о распису мислио, вели се даље у пресуди, и огггужени; јер се види да јс он предложио начелству тужиоце да их оно стави под надзор, па га начелство упутило да иоднесе за свакога на по се предлог о томе, што он није учинио, већ извршио своје ненадлежно и незаконо решење над тужиоцима. Суд је, на нослетку, нашао, да је оптужени, према горњем, ово дело учинио намерно, ношто се видп из саме његове одбране да је и закон и раенисдобро разумео, па оиет друкчије поступио; а и исказ кмета, сведока, С. М. иотврђује намсру оптуженога, пошто се њим доказује да је Ј. Н. овога наговарао да да уверење како су тужиоци (неки од њих) ишли у Најечар, а не у Београд, да онамо нешто буше. Са свега тога првостепени је суд, имајући у виду дотадање добро владање, осудио га на годину дана затвора, и, ио иадржаној или опроштеној му казни, на губитак грађанске части за годину дана. Ј ) § 127 крив. закона гласи: „Судија и у опште чиновник, који се при саслушаваљу, исло1)ивању или решавању, било кривичних или грађанских предмета, намерно учини повшшм какве ненравде, било то на нолзу или штету којс стране, да се казни затвором најмање две године дана поред губитка грађанске части и т. д."