Бранич

293

време сгудовања на Великој Шкоди истицао се не само добрим вдадаљем и приљежањем, него и редњачењем у умном покрету ђачком. Миленко је читао випхе расправа о социјалним и природњачким нитањима у седницама ђачког удружења „Побратимства", а у ужем. кругу студената читао је више реоерата о нравним питањима. Израдио је два темата, о Пороти и о Задрузи, али су обе расправе биле задахнуте одвећ слободоумним духом, те му је то сметало да добије дотичну награду. Тако су га бар уверавали надлежни нроФесори. На Беликој Школи укоренила се у Миленку нравна наука. По свршетку нашег правног Факултета он је ступио у јаван живот са више правног знања него што га студенти обично износе из школске скамије, и ми већ читамо у „Пороти" за 1880-у његов рад „Давање земље у реум", што је нанисао као ниса,р суда окр. врањског. Тежња да се још више усаврши у правној науци, нагони Миленка те остави државну службу, (у коју је ступио одмах ио свршетку нравног Факултета на Вел. Школи као практикант суда вар. Београда), и оде у Париз, где обнови начин наших старијих правника уписавши се за редовног ђака, да систематски учи све што се на нариском нравном Факултету предаје и да полаже све школске испите. Из Париза ириказује Миленко у „Пороти" за 1881-у устројство правних Факултета у Француској, излаже у једном допису „Резиме председников пред Француском поротом," и печата свој превод с Француског: „Савест једног поротника." Осим тога приказао је у „Раду" за 1882-у ОетопЛупез-а : Бек сопвШиМопз еигореепев, и ВепагЛ-а: ТгаИе Л'ех1та<:1Шоп. У Јануару, дана 18-г 1883-е, довршио је Миленко све испите лисансијата у Паризу, на у јееен те године врати се у Србију и ноново стуии у државну службу као писар IV кл. Министарства Правде. Одатле буде уиућен у Зајечар за, деловоћу нреког суда, где је својом савесношћу спречио многу свирепост и задобио симнатију оитуженика. 0 томе времену оставио је белешке које лепо илуструју и „бунтовнике" и „чуваре реда и закона". 21 Анрила 1884-е буде н стављен за, писара II класе, а те године постављен је и за члана правничког одбора. 11 Марта 1885-е унапређен је за писара I класе, па кад те године г. Д. Маринковић буде постављен за Министра Унутрашњих Дела, он узме Миленка за изванредног секретара У класе свога министарства, где је остао до 11 Јуна 1887-е, а тада је враћен у Министарство Правде за секретара IV класе и као такав одликован је Таковским Крстом IV реда.