Бранич

294

Одлична спрема и тако рећи грабљивосг за радом, учинило је те Миленку нису поверавани само обични административии послови, него су му сви министри давали на израду и послове који су захтевали више правпо знање. Он је радио иеко време и иравне послове Министарства Просвете. Био је главни секретар срнско турске комисије која се састала у Врањи да одреди жељезннчку везу. 1 Декембра 1886-е постављеи је за члана Дисциплинарног Суда, а био је дуже време и члан одбора за београдски казнени завод и члан Статистичког Одбора у Београду. Радио је као секретар дотичног одбора на организацији Народне Банке, а жива је учешћа имао у изради предлога за нов војно-судски за кои, нредлога за нов закон о стецишном ноступку, радио је на правилима за регулисање права и дужносги слугу и слушкиња, паи кадје већ тешко оболео, у Сап-Ремо, неуморни Миленко израђивао је предлог за уређење централног надзора свију казнених завода у Србији. То је био његов последњи рад. . . Али то су само, тако да их назовем: — Миленкови званични радови. Савестан вршилац своје службене дужности, тачан отнравник новерених му државних послова, пун знања, иун спреме, он не нрестаје да обрађује и поље правне књижевности. У 1884-ој печатао је свој спис „0 казненим заводима." и у „Виделу" нриказао .је расправу г. Ђ. Павловића: „Бе 1а сопЛШоп јипсИцие <1ев еЈгапдегн еи ВегНЈе." У истом листу приказао је 1886-е г. П. Савића : „Теорију судских доказа." Превод Лораиовог : „ Погледи на међународно приватно право" печатао је такође 1886-е. Чисг приход од те књиге иоклонио је Друштву Св. Саве. Жујовићеви „Прилози за реФорму казнених завода" изишли су 1887-е: а на Француском језику печатао је, у колико је мени познато: „Б'ог^ашбаМоп јнсНсЈа1ге еп 8ег1)1е" у НиПеГ. с1е 1а 8ос. <1е 1е§'181а11он сошрагсе за 1886-у, и: „Веропбе аи (ЈиекНопапе виг 1а реше с1е тог! еп 8егћје" у Ви11. Ле 1а Нос. §епега1е с1ев ргаопз. Осим иобројаних Миленкових радова у „Пороти", он је у Максимовићевом „Праву" псчатао ове своје радове: „Пајвећа мера робије": — „Промењивање затвора у робију"; — „Одлуке трећег међународиог конгреса за казнене заводе"; као и ова омања саонштења: „Важност криминалне статистике" и „Рад у казненим заводима." Али „Бранич" је био срећнији од свију осталих часониса, на којима је радио неуморни Миленко Жујовић. Па њему је он највише радио. Одмах у другом броју нрве године Браничеве, Миленко печата свој „Поглед на стање наших казнених завода за 1883, 1884, 1885-у годину", на онда иише „0 реФорми иашег стечајног постуика" услед израде предлога за нов