Бранич

295

закон о стецишном иостунку. Што је интереснога нашао у страној књижевности, одмах је тиме унознао и наше правнике, који су у „Браничу" могли читати његове приказе: „Један менични закон за све народе" (извод из швештаја Ф. Дагена друнггву за упоредно законодаветво), и „Холандски казнени закон"; а превео је и интересну криминално-статистичну студију X. Фери : „Грижа савести код криваца." У „Браничу" за 1888-у печатани су ови Миленкови радови : „0 бележењу судских осуда кривичних"; „Једно питање из међународног приватног права", од Л. фон Бар а, нревод с Француског ; и ови прикази : Уиг 81та%е8еЉ<$е1)1X118' Ле,8 Кош^г. 8ег1)1еп. — ВеИга§е улхг УегЉепН^ип^; (1ег Јигу. Уоп РгоГ. 1)г. 8. Мауег. — Гарантни уговори у међународном праву, од д-ра М. Миловановића. По смрти Миленковој нађени су ови његови рукониси : Из ис г го})ије еловенског права. — 0 личној безбедности. — Политички иреступи и казне. — 0 јединству казне. — Из историје зајечарске буне. — Нешто о извршењу еудских нресуда. — Више превода из ђачког времена. Поред.толиког званичног рада и рада на књижевном иољу, Миленко је сгизао да помаже и многа друштва, било саветима било материјалним прилошцима. Он је био у редовима чланова друштва за упоредно законодавство у Паризу, ошнтег друштва за уређење казнених завода, такође у Паризу, удружења јавних иравозаступника у Србији, друштва Св. Саве, друштва за сиротну и нануштену децу и т. д. Ево шта ее каже о Миленку у ВиИеИп <1е 1а 8ос1е1е §епега1е с1ев ртош, у свесци за Аирил ове године. „Наше је друштво изгубило, 16 Фебруара у Београду, једног од својих најодаиијих кореспондената. Г. Миленко Жујовић, секретар Министарства Правде, својим темељитим студијама у Француској и Аусгрији, ноцрпео је ретко познавање свију казнених питања. Његови радови служили су по некад за основу иашим дискусијама, (Ви11е1ш 1885, стр. 473), а баш његовом иницијативом сриска влада учинила је ночаст нашем друштву, да га упита за мишлење коју би казнену сиетему требало усвојити у Србији. Па и ту скоро донео је наш Ви11е1ш за 1888-у „Организацију срнских казнених завода," што је студија неуморног г. Жујовића. Он није нроиуштао да цитира из нашег Ви11е1ш-а многобројне радове, који еу иосвећени трансФормацији ћеличне сисгеме казнених завода и критици ирске системе : он је шта више превео целу нашу јавну дискусију тога иредмета. Г. Жујовић био је стар само 30 година. Наше друштво изгубило је у