Бранич

310

Закони заштићавају неспособне, али у овом нашем случају не би закон узео у заштиту умну неспособност, него нрепреденост и злу намеру, која је ишла, као што и сам суд призиаје, на обману, кад је у уговору пристала иа услове, које се спремала доцније да изигра. Право на накнаду проистиче не само из повреде имања, него и из повреде права, то нам се ваљда неће снорити. То јс нраво освештано и правном науком и законодавствима свих земаља. Но ми имамо право на накнаду не само за то, што је наше право повређено, него га имамо и за то, што су и наши интереси повређеии и што отуда штету триимо. Кад смо угово ром ту штету предвидели и одредили, није нам била дужност да је доказујемо код суда, ни за њено постојање, ни за њену количину. Као што нисмо могли тражити већу накнаду од уговорене, тако се исто нама не може сиорити да добијемо ону коју смо уговорили. У осталом стварна штета и постоји за нас од неиспуњења уговора у самој ствари. Тужени је отворио ка<1>ану и већ од дужег времена у њој ради. Док се парница сврши проћиће по свој прилици још годину дана. Све је то штета за нас а корист за онтужеиога, који нема права да се противзаконом р ;'ДЊОМ користи" итд. Услед овога незадовољства Апелациони Суд расмотрио је нреСуду првога суда па је нашао: „да је пресуда првога суда у толико само закону несаобразна, што је одбио тужиоца од тражења накнаде 150 дук. цес., што је тужеии иротивно уговору о иродаји и куиовини непокретног имања, продавао алкохолно ииће. Уговорена ова накнада није ни неморална, нити вређа јавни ред. Тужилац има права на ову накнаду према прописима §§ 538, 539 и 546 с погледом на § 337 грађ. зак., кад се тужени обвезао да за преступ иаведеног (уговора) услова плати ову накнаду; јер ираво на накнаду не проистиче само из повреде имања, но из повреде права — као што је овде елучај. То пак, што је тужени добио од административне власти право на продају алкохолних пића, не може лишити тужиоца права на тражену ову накнаду, јер надлежна административна власт нри давању овога права не истражује, да ли је онај, који тражи нраво на дозволу овакве радње. каквим уговором од каквога лица у томе спречен, а поглавцто што овакве одлуке административне власти не могу да поремете приватн> нравне одиосе по закону" итд., — те је пресудом својом досудио тужитељу тражених 150 дук.