Бранич

313

8асће 0(1 ег Ла» Г{есћ!", (Ис аиС сИебе Аг4 ег\уог1)еп \уе,г(1еи воИеп, шгкИсћ ћевИге, (1а§8 аеш ВевИж гесћГтам^, геЛИсћ ип(1 есћг аеГ, шк1 Лигсћ <Ие ^ашае уоум Сгезе^е ћеаМпш ^е 2ећ ЉгГ^енеГ/Л \уег(1е.") А сад да изближе ироучимо све ове захтене за редован одржај. а) Државина (роззеааЈо). Државина је фактичко сгаље, које се у томе састоји, што неко одређено лице има извесну етвар у својој, Фактичкој и искључивој власти и има воље, да је за сама себе држи без обзира на то , да ли то лице уједно има и нрава или га нема да ту ствар држи. Државина је, дакле, Фактички, а не правни, одношај лица према ствари. Њу састављају два елемента: један је материјални т. ј. Фактичка власт, Фактички однос лица нрема ствари, а други је интелектуални т.ј. воља лица, да ствар за самог себе (у своје име) држи. Те елементе римско је право обележило са изразима; еогриз , и, апшга« (скраћено од анћ нш8 геш 8x1)1 ћаћсп(П; аштав ^епеисН). Према овоме: а) Државине у правом , техничком смислу нема, кад нема ова два елемеита, согрив и ашипш. А нарочито је, у практичком животу , врло често такво стање: да неко има одређену ствар у својој Фактичкој власти (тј. постоји согри«), алп у имаоца њеног нема уједно и воље да је за себе самог (у своје име) држи (тј. нема ашпшз-а), него, махом . такве воље да је у име другога држи. Овакав прост Факт римско је право називало Ле^епНо (роавез810 паћи-аИб) за разлику од праве државине, коју је називало р о 8 8 е 8 81 о (р. стИа). Државина (ро88С88Го), и ако је само Фактичко стање, уживала је у римском праву правну заштиту, којусу јој давале нарочите тужбе противу самољнот одузимања или узнемиравања од стране трећих лица. Те тужбе нознате су нод именом нЦегсНсЈа гесирегапЛае ус 1 геНпспДае ро88е8-