Бранич

312

или одређена; да ее за љу не мора подносити доказ: да ди је она еФективна (стварна), само је потребно да је настуиио услон за који је она везана. Она правна изрека: „Уговор је за уговораче закон," овде има иотпуну своју вреДНОСТ. Ст. Максимовић 0 ОДРЖАЈУ ИЛИ ЗАСТАРЕЛОСТИ *) КАО НАЧИНУ ПРИБАВЉАЊА СВОЈИНЕ по нашем грађанском законику од 1844. (наставак) 3, Захтеви за редован одржај. Јустинијаново нраво иште за редован одржај: да је онај , који хоће да се одржајем користи , савесно (1)опа Ме») и иа иравпом основу (јивШа Шп1и8) ненрекидпо држао (ро88е881о) ствар (добро) , која је за одржај саособна (ге» ћаМНа), а за време (Иешриз), које је законом одређено. Ове су захтеве учптељп римскога ирава, у средњем веку, а ради лакшег памћења, овако поређали: ге$ ћаМИа, 1лГи1и8, ћ(1е8, робаезвГо, ^етриа. Те нсте захтеве за редован одржај ишту и наука нриватнога права и сувремени грађански законици, с том иавоменом: што има н нисаца 1 ) и законика 2 ), који изречио не увршћују у ове захтеве и способност ствари за одржај. У колпко је ово оправдано ноказаћемо доцније. Међу тим, одмах ћемо додати да ове захтеве за одржај тражи и наш законик у § 926, у коме такође није способност ствари за одржај изречно наглашена онако, као што је у изворнику његовом, §-у 1460 аустр. грађ. зак. („2иг ЕгкНгип^ шгс! пе,1)«1 (1ег Е 1 аћ I Ј>'к е 11 Лег Регеоп пцс1 с1еб Сге^еп81;апс1е8 ег1огс1ег(:: (1а88 Јетапс! (Ие

*) У прошлом члашсу поткрале су ое неке погрешке; тако, иа стр. 219 у 16 реду оздо треба да стоји раСгопа ^епепз ћиташ; а на стр. 220 у 18 реду озго место „суда и" трсба стапити судија. х ) Н. пр. ЛУшДзећеМ, ^ећг|Ј. Л. РапД.-КесМв. I, стр. §§ 17о—182. -) II. пр. сакеонски, §§ 260 —274; црногорски општ. имов. законик, чл. 45 46; 91 — 92.