Бранич

322

1Не Еглуегћии^баг!; 181: <Не 2ие1^пип^, луоЛигс!) тап 81сћ етег 1'геГ81е11еш1еп 8асће 1>ешасћ11^1, 111 <1ег А1)81сћ1, 81е а!н Ше »епп^е 211 1зећаш1е1п."') = § 228 „Неке ствари, које ни у чијој власти нису, може сваки заузети и тим самим (заузећем) оне прелазе у његову сонственост и он постаје њихов господар." § 424 „Вег ТИе! <1ег шШеЊагеп Епуегћип^ Не^ш егнеш V е г * г а §• е; 111 ешег У е г 1'п §• и п §• а и 1' <1 е п Т о (1 е 8I'а II; 111 (1еш г 1 с ћ 1; е г Н с ћ е п А и 8 8 р г и с 1) е; оЛег, 1п <1ег А11 о 1- <1 пип§' <1 е 8 0-е 8е 1ћ е 8." 2 ) = § 286 „Ово бива, 3 ) ијш кад два или више њих међу собом уговор учипе. шш кад ко иаредоу учини на случај смрти. или кад судија тако раши, или кад сам закои тако оиредељава § 449 ,Д)а8 РГапДгеећ! 1)е21ећ1 81сћ глуаг ћпшег аи!' ете §'11%е ЕогЛегип^, аћег тсћ! је<1е ЕогЛегип^ §11>± етеп Т 11 е 1 2ИГ Ег\уег1шпу с1ев Р&п<1гесћ1;8. I) 1 е 8 е г <"тиш1е1 81сћ аи!' <1а8 Сг е 8 е 1 2, аи!' ешеп г 1 с ћ 1; е г 11 с ћ е и

Ј ) „За ствари, које нису ничије, наслов састоји се у урођепој слободи заузети их у државину. Начин ири6ављап,а је заузеКе (оссираНо), по којем се заузима ствар, која није ничија, с намером (одлучена. воља) да се држи као своја."

2 ) „Наслов посреднога стицања (т. ј. предаје) лежи у уговору, у наредби на случај смрти, у одлуци судској или у наредби закона."

3 ) Шта значи „ово бива 1 '? — По моме мишљењу, ове су речи стављене ради објашњења речи „и овоме се предаду", које стоје на крају нашег § 285. Али тиме је учињена очигледна погрешка, јер се предаја не састоји ни у наредби на случај смрти, ни у пресуди судској, ни у ваконској наредби, па ии у сваком уговору. Та је погрешка последица спајања ова §§ аустриског зак., §-а 423 „Ствари, које већ имају власника, прибављају се посредно, када по начипу правном прелазе од власника на кога другог", и, §-а 425 „ Оам наслов не даје још никакве својине. Изван случајева, назначених у закону, својина и сва стварна ирава у опште могу се стећи само тада, када се по закону иреда,\у и приме." Цео § 425 сведен је у ове речи „и овомс се предаду", које стоје на крају § 285. И на тај начин, учињена је, управо, двојна погрешка. Јер, кад се пажљиво прочита § 285 у вези са „ово бива" у § 286, надам се, закључиће се: 1-во да речца „и" и запета пред њом дају повода да се мисли: да закони начин прибављања ствари које имају господара и нредаја нису једно исто, докје, баш напротив, предаја тај закони начин ирибављања таквих ствари. И, 2-го да предаја бива (т. ј. врши се) уговором, одлуком судском и т. д. док се она врши онако, како прописују § 287 и следећи. Зар ово није јасан доказ да разлика између „пуноваасног основа" (Ши1из ассцигегнШ и „законог начина нрибављања" (тосШа асцнЈгегнИ § 226) није у нашем законику нрецизно изведеиа?