Бранич

22*

Аиввртс ћ, аи!' еЈпеи V е г Ј: г а <п оЛег (1еи 1 е 1 г /Л е и Ж111 е п (1 е в Е I «• е п г 11 и ш е г в. " х ) § 306 „Свака залога претпоставља дуг. Но сваки дуг не води за собом ираво на залогу. Ово нраво мора бити или већ закопом оиредељено или на уговору или аоследњој вољи господара основаио , или тек иресудом судскбм добивено." § 451 „ХЈт (1ав Р&п^гесћ!; тгкИсћ г /л\ етегћеп, пхивв (1ег 11 пг сјпет Т 1Г, е ] уегвећепе ШаиМ^ег с11е уегр1ап(1е(:е 8аеће, луепп «1е 1) е лу е $ П с ћ 181;, т Уегугаћгпп^ пећтеп, ии(1 Ал епп в1е ипћечуе^Исћ 181, 8е1пе Гог(1егип§' аиГ <Пс /л\г Еглуегћип^ (1св Е^епГћитев Не«'еп(1ег СгШег уог^евсћпећепе Аг1 еттег1еЉеп 1а88еп. 1)ег Т 11; е 1 аИсЈи дИи ниг еЈп рег8СЈпИсће8 ЕесМ /л\ (1ег 8асће, а1>ег кет (Нп^Исћев Еесћ! ап1' (Ие Насће." 2 ) == § 307 Покретпа стваронда је у залози, кад је управо иредана већ; а непокретна онда, кад је, као и друга (?)- соиственост, у књиге судске уведена. § 480 „ I >ег Т 11; е 1 /и ешег Вегући! 181 апГ етет Уег1гауе; аиГ етсг !с. ГхГсп \\ г 1 I I с п 8 с г к 1 ;1 г и м д'; аиГ е1пет 1)сј (1ег ТћеИин^' §;етет8сћаГШсћег СггииЛвГиске егГ'о1дГеп ЕесћГввргисће; о(1ег енгШсћ, аиГ У егјаћгип^ ј4ч'<4'1'111!(1сг." ;1 ) § 340 „Свака службеност или се осиива на закону, или на уговору, или на иоследњој вољи , или на иресуди судској, или на застарелости." § 481 „Оа8 (ПпдИсћс Кесћ! (1ег 1ЈЈеп81;1)агкелГ капп аиГ и1]1)е\\ г ео'Нсће 8асћеп ип<1 јИзегћаирГ; аиГ 8о1сће Сге^еп81ап(1е, сИе 1п оГГепШсћеп Висћегп еГпдеГгаде п втЛ, пиг (1игсћ (Ие ЕтГгаучтд 1п (ИевеЉеп ег\\ г ог1)еп \\'сг(1еп; аиГ ап-

Ј ) „Право залоге одноои се, истина, свагда на пуноважну тражбрну (дуг), али свака тражбина не даје наслова (основа), да се стече право залогс. Овај наслов оснива. сс на закону, одлуци еудској, уговоргЈ или иоследњој вољи соаственика (заложене ствари)."

2 ) „Да ее доиста стече право залоге, дужан је поверитељ, који наслов има, заложену ствар, ако је иокретпа, на чување узети; а ако је неаокретна, треба да унише своју тражбину но начину прописаном за прибављање својине на непокретна добра. Сам наслов даје тек лично право на ствар, али не даје никаквог стварног права на исту.

3 ) „Наслов за службеност какву оснива се на уговору у иоследњој вољи, у одлуци суЈској, која је изречена у спору за деобу заједничких земаља, или најносле, на застарелости