Бранич

324

Деге Васћеп ађег ег1ап§1 тап ебчјцгсћ <1Ге о1)еп (§ 426—428) ап&е&ећепеп Аг4еп с!ег ХЈеђегагађе." х ) — ^ 342 „Службености се прибављају оним начином, као што се у оиште соиствености различних ствари или добара добијају." (§ 287, 288, 292.) Данас је та разлика између пуноважног основа (1л1и1и§) и законог начина прибавл>ања (шоЛиа), коју је старија доктрина на основу извесних, ногрешно схваћених текстова римскога права створила, — сасвим напуштена 2 ) не само од теоричара (писаца огпнтег приватног права или т. зв. пандектиста), 3 ) него и од коментатора аустриског грађ. законпка. 4 ) „Даиас се, вели Унгер, под „Ши1из" разуме скуп свих оних чињеиица, које су допринеле, те је неко право конкретно (т соисге1о) стечено ; 5 ) у овом смислу „Шићгв" пма исто значење с основом иостајања в ) каквог права (саиаа), и тако је и. нр. Шићш мога права

') Стварно право службености на нопокретне ствари, и у ошнте на таке нродмете, који су уписани у-јавним књигама, може со стс1.и само унлсом у исте кљиге; а на друге ствари задобија се право но натанима гхредаје, који су нанред означени у §§ 426—428.

2 ) Граннце овог чланка не допуштају нам, да се упуштамо у потанКостима у критику ове разлшсе. Уиућујомо читатеља на доло: ЈМе Еећге уот Ши!и8 И11(Ч 1110(1118 асдшгепШ Ш1с1 уоп Лег ји81а е^иза 1га(1Шо1П8, уоп НоГтапп 1)г. Ггапг. №1011 1873.

3 ) Аг 11 <118. Рапс1ек1;еп § 127 „За арибављање овојине и ствариих права тражило се, све до краја 18 века, обично као општи захтсв, да има т. 8в. ШиГив Ј1 шоДиа асдшгепШ. Ова теоКпа, која мсђу тим нијо остала без утицајана новија закоиоданства, сад је у опште иаиуштена као лажна и пеодржлива.'' \Уа еМег. Раш1ек1. § 117 нрим.З; — У? 1 п(18сћеј (1, РапЗек! 165 (стр. 514), 1 си. „ЛУеип МЉег аћч а11н'(!шелно8 ЕгћшЗепшв Шг (1еп Егутсгћ 4ег Дш^Исћеп Косћ1е (1а8 УогћапЛеиает уои 1ћи1и8 н. товов ассрнгешН ћеге1сћпе1 \\'игс1е, ао 181 (Неве Гећге 1ап§а1 аиђе^еђеп." — Аи ћ г у о! Е а и. Соигз (1(; ЦгоМ сш1 1гаш;ал8. 11. § 51.

4 ) 8 1и ћ е н г а и с ћ, Соттеи1ат I озЈегг. а11§. ћигдег1, Оен.-Виоћеа, IV изд. ЛУич11884. Код §-а 380 (види му текст напред) вели се: „Е» 181 еик! н п г 1 с ћ 11 % о, уои (1еп пеиегеп СЈуШаЈен Гапдн! \уМег1е;*1е Тћеопе, \уе1сћог ки-к пи80г а11§'. 1)т'«\ Сг.-В. ап^е8сћ1о88еп ћа1, с1а.88 иатНсћ оћио ТИе1 кећ1 ЕЈ^епИшт епуогћеп «-егс1он канп; \уеш§'81еи8 181 Мегће! с1ег АивЛгиск „ТИе1" ш ешет \у е 11 е г о п, ипгопшсћеп 8п 1 по ^епоттен, а1в (1ег Мо §ПсћкеИвдгипс! Лег Етсгћнпк пћегћаир!..: ХЈиЈег Ег«гогћпи§8аг1 уег81оћ1 таиШејеш^е Тћа18асће, с1игсћ \ус1сћо сНе ЕгтееИшп«' Ло« V V г

Е1{*еи1ћит8 уептиои \\ р ћ'(1." — Г »егеис1п, Тптас к оћоети апаМвк. дг^сЏапвк. иакошки, кпј. ii сгр. 71—72... 1Јп§ог, 8ув1. (1. а11§'. 081. Риуа1гооћ18. ii стр. 8—13, нарочито примедбу 41.

6 и 6 ) Стицање (нрибављање) права и иос/гојање права то су два различпа појма.