Бранич

325

својине окупација, нредаја (ћ-аЛМо), одржај (ивисарш), а „Шићге" мога тражбеног ирава уговор, легат, делнкт и т. д. Ове исте чиљенице доприносе у оптпте (ш а1ж1тас1 :о) иостанку дотичног нрава; скуп тих чињеиица којима се неко право Јп а1)81гас^о прибавља. зове се начин ирибављања чрава; тако је н. пр. традиција или окуиација једаи начин ирибављања својине, уговор је начин прибављања тражбеиог права. „ г Ши1и8" и начин прибављања састоје се, даое, из истих чињеница, а разлика мсЈ/у њима поглавито почива на томе, да ли се пред очима има какво већ стечено право или ирибављивост (ЕптегМш-кеИ;) каквог права." (Наставиће се) Андра Ђорђевић 0 ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРАВОСУЂА СТАРИ И СРЕДЊИ ВЖК И МОДЕРНО ДОБА ИСТОРИСКА СТУДИЈА НАПИСАО Ф. ДЕ-КУЛАНЖ ПРОФЕСОР ИА ПАРИСКОМ УИИВЕРЗИТЕТУ (аревод с франг /јуског) (ИАСТАВАК) КРЛЉЕБСКО НРАВОСУЂЕ У СРЕДЉЕМ ВЕКУ I Краљевеко правосуђе у своме почетку и превага пороте Свакој трансФормацији Францускога друштва одговарала је и трансФормација правосуђа у истоме смислу. 1»ад је монархија стала на месго Феудализма и Феудално правосуђе замењено је краљевским иравоСуђем. У осталом и та револуција у нравосуђу, као год и друга, иолитичка револуција тога доба, извршена је полако и неосетно и у току дугога времена, а не иапрасно и узуриацијом. Узмимо нрво прави средњи век, т. ј. XI столеће. Монархиско нравосуђе још је у зачетку, и ми не налазимо ни једну судску одлуку донссену у име друштва или у име краља као представника тога лруштва. Ми смо још далеко од онога доба када се говорило: