Бранич

326

„власт судија ове краљевине потиче од краља; Бог је само краљу дао власт да може судити." Божансио право апсолутно још неиознато у политици, у XI веку није се још било појавило ни у правосуђу. ТПта више, правосуђе у то време није сматрано као јавна установа ве!1 просто као гланиФестација сењеријалне власти, и беше саставни део права и дужности, обвеза и користи које је имао сваки госнодар Феуднога добра. Оигате признати принцип тога доба беше: да господар једне земље пресуђује сиорове и казни кривице на својој земљи. Што је и краљ у ово време имао ираво суђења, то му је то право припадало вишс као сењеру, него као краљу. Управо рећи тада није ни било краљева у данашњем смислу те речи, и титула „крал." нс потсећаше на какву личност која би имала за мисију да бди над друштвом, да одржава ред, мир, право и безбедност. Идеја о краљевској власти почела се јављати тек у цркве номе друштву; у световноме опа беше ансолутво ненозната. Крал. у XI веку не беше друго до сењер, властелин, као и остали сењери у Француској и вршио је своју власт као и они своју. И он је, као и они и под истим именом, вршио Функцију правосуђа над лицима, која су спадала у његову надлежност, или која су живела на његовој земљи. Али краљ није био само шсф сењеријалне хијерархије; он је био сењер над сваким ступњем хијерархије, јер је имао осим краљсвскога досгојаиства јога једно војводство, вигае гроФовија, баронија, замкова, вила и села. Он је у исто време био и краљ, и дук, и гроФ, и барон и сопственик многих земаља. Уз сваку од ових титула он је имао и своју јурисдикцију. Он је судио св јим сељацима и буржоазији као господар земље; својим племићима, као барон, а евојим баронима као гро® или дук, и тек ако се ствар тицала некога високога сењера, тек онда је он судио као краљ, т. ј. као суверени сењер грофова и дукова. 11>егова судека власт имала је исте ступњеве као год и његова власт иолитичка. На свакоме ступњу то краљевско правосуђе имало је карактер чисто сењеријални, и суђеио је онако исто као и у сењеријалним суд"вима истога стеиена. Правило: да свакоме треба да суде људи који су му по положају равни, морао је поштовати и сам краљ, као и остали сењери. Историци спомињу често некакав велики суд састављен од великих васала који је носио име 1 а с о и г сТ е « р а 1 г в, али сви судови који су зависили од краља и у којима је он судио, било лично било иреко својега нред-