Бранич

Б35

буржоазију тако и за ссл.аке. Сви су се старалИ, Да при иримању комуналних карата од сењера дужност суђења или са свим збришу, или да им сс у томе ногледу бар колико толико олакша. Многе карте и наредбе сведоше ту дужност на цигло три случаја годишње. Дужност суђења беше упрошћена у већини мунициналних конституција, било тим што је у нскима број поротника сведен на четири, било опет тим што је Функција суђења предата ешевспима. Па и племство пијс баш мн го полагало на то право суђења. Истина документи из средњега века сведоче нам, да је нлемић. кад год би био оптужен, увек захтевао, да му суде племићи, т. ј. норота састављена од племића, али опет из истих докумената види се, да и ти нлемићи нису баш радо ишли на суђење. Саставити један суд за пресуђење извесне ствари најзад ностаде тако тежак носао, да је на послетку усвојено да су за суђење довољна и четири човека, па шта више, иекада и два, а некада, и један једини. Оно нређашње нравило морало се ирекорачити, јер је то захтевала општа немарност и оиште избегавање. Да узмемо за п ; имер краљевски суд. По нравилу он је требао бити састављен од свих неносредних васала дука од Француске; али је скоро било немогућно сакунити их на једно место. Краљ је позивао за сваки спор само 4—5 од тих ваеала, и вероватно је, да ако је било какве жалбе од стране васала, да су се жалили нре они који су позивани на суђење него они које краљ не би био позвао. Видећи овде како сизерен, као председник суда, сам бира поротнике, нама се чини, да се тим вређа сам принцип нороте, и ми смо готови назвати тај постунак узурпацијом; али краљ је био иринуђен да тако ради, по самој нужности ствари. Што он није иозивао васале, као што је био дужан то чинитИ, то је дошло отуда, што је знао да сви не ће доћи, а он није имао начинадаих на то примора. Њсму је, дакле, било довољно да позове само неколицину, оне које би нашао, или за које је знао да ће доћи, или оне који би дошли до њега по неком другом послу, и који из пристојности не би могли одрећи „да му иомогну при суђењу". Човек се мора чисто изненадити кад види да од XII века у краљевскоме суду има врло мало барона, а да на нротив има врло много крал>евских чиновника, као што су: иадзорник иодрума, коморник или краљев канцелар. Та нова, комнозиција суда усвојена је не с т га што је краљ миелио да је за њ корисно што ће имати за судије људе који лично зависе од њега, већ с тога, што је, кад барони већ не мора да суде, требало образовати суд од нлемића, које је он имао поред себе