Бранич

836

и који се ретко кад оД њега удаљаваху. Ми не можемо рећи да је краљ састављао суд онако како је он хтео, него онако како је могао. То исто видимо и у судовима у којима је иредседавао баји као краљев иредставник. И баји су имали грдне муке да скуие васале, племиће, који су имали да суде као поротници. Они су у залуд кажњавали новчано оне који не би дошли, јер, изгледа нам, да је овима било лакше и платити казну него оставиги своја посла или уживања и вршити досадну дужност једнога судије! Отуда плаћање новчане казне постаде правило, а вршење Функције суђења постаде изузетак. Најзад се дошло до тога, да је васал ту своју дужност „да помаже сењеру при суђењу" заменио редовним плаћањем извеснс суме у новцу. У једноме иротоколу једнога судије из Тура од 1307 год. између осталих позиција прихода налази се и ова: „од 5 сола коју су племићи његовога округа уобичајили плаћати за сваки изостанак од суђења." Види се, дакле, да су племићи радије плаћали него судили. Неизбежна последица такога етања беше што у XIV веку истина налазимо у картама „дужност суђења", али то није више оно што ми знамо, него то је новчана обвеза. Поротничког суђења беше, дакле, са свим нестало, и на његово место дошла је обична дажбина. И овде је, дакле, иети ресултат као и код обвезе ратовања; људи су се извлачили мало по мало, и наравно зато су плаћали у новцу, тако, да и саме речи што пређе означаваху војну обвезу доцније с значаваху име дажбина (ћегЉап, о»1;, сћеУаисћее), Према свему овоме можемо ]>ећи, да нам изгледа као извесно, да поротничко суђење народу није одузето ии силом ни лукавсгвом; народ га је сам одбацио и тражио да се ослободи. Буржоа, сељак и племић, сви су хтели да се једном ослободе те дужиости суђења. Ето тако је угинуло једно народно право, и то с т га што је за његов опстанак требало доста труда и жртава. Тако је исчезла слобода, јер је стајала људе врло скупо. 111 Постанак сталне магистратуре у Француској. — Легисти и њихов значај. Када већина у једноме народу напусти извесан посаб, природно је да се нађу извеони људи, који ће тај носао отправљати у име свих осталих, али за извесну награду. Ослободнте народ војне службе, иа ћете одмах имати најамничку војску. Скините с њега терет да сам собом управља, иа ћете одмах имати чиновничко тедо. Допустите му да скине са себе бригу о суђењу, на ћете одмах имати извесну класу људи, којој ће суђегве постати једино занимање. Ту појаву видимо и у средњем веку.