Бранич

337

Модерни историци ниеу могли иепустити из вида огромни зиачај легиета у Фраицуској од почетка XIII века, али они су често превиђали карактер те клаее људи и природу револуције коју су оии причинили. Они нам представљају врло радо легистс као људе који теже новачењу, као револуционаре, који су почели откривањем римскога права, но који су одмах за тим узели то римско право као оружје да нападну Феудални систем и да у исти мах извојују тријум® буржоазије и краљевства. Али то се тврђење не слаже са документима из средњега века. Посао легиста није био да откривају и проналазе римско право, и то иросто с тога што су римски закони у Француској већ били иознати, јер су били преведени и изучавани и врло много цитирани, као што се то види и из Какитулара Карлојевића, у којима се налазе многа наређења из римског права. На против, они су, као што се вели, у место да нанадају на Феудално право, енергично бранили његова главна начела, и, у меето да руше еоцијални сисгем својега доба, они су се трудили да га уреде и учврсте, и сваки оиај који би им казао био Да они теже новачењу веома би их зачудио. Постанак и развиће класе легиста много су простија Факта но што се у опште о томе мисли. У колико је већина народа тежила да се ослободи терета еуђења и да га замени извесном дажбином у новцу, у толико је опет с друге стране било људи који су било из укуса, било из интереса чинили изузетак од те опште немарности и који су ирихватили да пресуђују спорове и примењују законе. Они су то непрестано радили и тако рећи у евој ум урезали земаљске обичаје и пресуде судова, и најзад потрудили се да проуче и збирке Закона познате у то доба, као н. пр. законе римске и црквене. Ето ти су л.уди прозвати легистима. 1'еч легист никада нијс значила чиновнпк и никада не бепге синонимна са изразом магистрат ; она је само означавала човека који зна законе и који се одао на то да их проучи. Име легист не беше никакво одликовање, нити је означавало какву проФесију: то је просто била ствар личног укуса, личне склоности и особина, једном рсчи извесна душевна тежња скоичана са извесиом применом знања у практици. Човекјемогао иостати легистсм као год што данас може иостати доктором права. По некад је требало за то положити и извесне испите у школама, а некада је довол>но било да човек позиаје обичаје и да је мало ревноснији нри суђењу. Од мале је важности било питање: да ли је човек лаик или духовник, буржоа или племић, као што не беше нужно ни носити извесно одело. Неко је могао БРДНИЧ III ГОД. 23