Бранич

3

утврдио мир, ред и спокојство у земљи, положио сталну осиову за њен развитак и папредак. На политичким иартијама, које можда нису свакад Мој рад, Моје тежње разумевале и цепиле, лежи дапас дужност, да иоштујући иов устав, дело земаљске интелигенције као и слободног и законитог сиоразума између народа и Еруне даду доказа о своме родољубљу, о својој државничкој мудрости и радом својим оправдају поверење народа. Ако сам према унутрашњим нолитичким сгрујама грешио, нек је нри овом растанку са њима Мени од Бога иросто, а ако су Оне према мени грешиле, иек им је од Меие просто. У будућности, драговољно са престола сишавши, далеко од сваке нолигике, у земљи или ван ње, трудећи се по праву и дужности, коју Ми даје устав, да од Свог Сииа створим доброг владаоца, Ја ћу бити први и највернији иоданик Његовог Величанства Крал^а Алексапдра I. СРБИ, Сина Мога, сина Србије, законитог Краља вашег, петог из нлемепа ваше народне династије одржите оном љубављу, оном верношћу и оданошћу, у којој сам Ја међу вама као малољетан одрастао, у којој сам као владар Сво.ју снагу црпио, и на којима вам вечита хвала. Намесвиштво Краљевско нредајем у руке опробаних, искусних родољуба, мудрих државпика. Ја имам и иоверења и уверења, да ће они Његовом Величанству Краљу Александру I. бити верни , да ће земаљски устав поштовати и по њему у име малољетног Крал>а владати, да ће све своје трудове уложити да земљу измутра унапреде а с поља водити је правцем, који би осигурао мир и спокојсгво на Балкану , сачувати земљи користи, које Сам јој задобио благоволењем Европе. СРБИ, На основу члана 70. Устава Краљевине Србије, Ја препосим Своју власт на Својега малољетног Наследника Сина Мога Александра, а за краљевске памеснике паименујем: