Бранич

ПРОКЛАМАЦИЈА

СРБИ! Ј1а листовима историје иаше младе Ераљевиие иаписаи је данас један редак, значајан догађај. Ње гово Величаиство Краљ Србије Милан I. давши следства Својој од дужег времена иотхрањнваиој намери, одрекао се свечано Ераљевскога Му престола, и по праву, које Му даје Устав земаљски, препео је Ераљевску власт на Свога малољетног сина и паследника Ераљевског Престола. Редак је пример у историји, да се једап владалац одриче Престола после многих сјајних уснеха. За седамнаест година, од како је Ераљ Милан, као иунолетап стао владати, Србија је учииила знатних наиредака. Од васалпе Енежевине Он је Србију увео у коло самосталних држава и иодигао на ступањ Ераљевине; њене је границе проширио, а на њене устаиове ударио печат најнапреднијих устапова сувремене Европе. Ако Његова владави^га броји и по који пеуспех са свим природпо везаи за судбину оних, који су позвани, да непрекидним радовима решавају најтеже државпе задатке, беспристрасна историја одаће му пранду : она ће пресудити, да је Ераљ Милан стекао права на признавање Србије. Наша отаџбина мора жалити, што се лишава владавине једнога Ераља у најбољој снази Његовој, обогаћена искуством у државним иословима а украшена сјајним даровима духа. Морамо жалити, што су остали узалудни сви нокушаји и наши и владини да Га од те намере одвратимо, Његова је воља остала пресудна.