Бранич

ИЗЛАЗИ _ _ УРЕДНШПТВО: 1. 10. и 19 е*а«#Г М 33 ИЧ Ш I 1 I Ј 1 1 Дуброзачза уднца број 18.

БРДНИЧ

Ц»иа де К|^* ид|Дв' Ц « 1Р^ II «ГјИ II/н §| РУ80ПНСИ За Србију - • * Д*н»?в- МЈ|| М ШШ Н » » М За све друге 8в «. ■ б* Р . 7 *Д. В »»88 ■ шаљу ое умднмштву. ЛИСТ ЗА ПРАВНЖ И ДРЈШЈАВНШ НАУКЖ ОРГАН УДРТЖ1Н,Л ЈЛВНК ПРЛВ03ЛСТУПННКА У СР8НЈИ

ГОДИНА IV. 5Е0ГРАД 20. ОКТОБРА 1897. ВРОЈ 3.

о казо?нан 1ПИГ НАПМСАО + ^илан С. Пнрв^анац*)

Поравнањем, на ирвом месту, а жзборним суђењем на другом, теже скоро сва законодавства да, нли умале иарннде, нлж олакшају мхово решавање. У тој се деља наре^ујв, да судови не иримају иарнице где нжје бмло иредходног покушаја, да се иараичарн норавњају или се самим судовима налаже, да жх они иокушају иоравнатн. Са иоравнањем, где парн-ачара знају на што се равнају, иостиже се снгурна добат, њиме се ирекида свако даље иариачез&е, алн са изборним суђењем корист је само дроблематичне ирироде, и она зависи највише од начнва, на који је оно законом удешено; ж од одређености циља коме се тежн. Сагласије на изборни суд. за решење каквог сиора, уговор је као м сважи други уговор, дозвољен законом, с том особнном, што ири њему држава има посла са следствима једног суда, који су парничари самн себг авабради, ж што се мора, због тога, старати, ако жоће да од њега буде вајде, а не штете, да границе његовом раду тачно и строго обележи. Као скоро и сва остаха питања, жаш гр. пост, решио је и ово о нзбораом суђењу, ирилично на крупно и на претрун. Ш ако је правилно умотрио циљ овога, так© раки, ариватиог суђења, и користи, које се њиме могу иостићи, он Ј е У извођењу тога циља остао непотпуи, често нејасан, а где где а неследствен. У другнм законодавстзлма и наборне судије, у опште х у гдааном, морају да суде по *) Опај аааввЈс досдао је уЈед^аитву жаш уааг&сџа двуг г. Стеван Максадова!., адаокат у Нагкаревду, за зеду оџо иу вео*а закпални, јер радов* жвк. Иарс&жзиз јГ»Ј»оЈ.ују се *е^у наЈбоље ироиаводе Даше *р*вн#аке наЈадевноога. © уаду иашЈевом у оп Ш те доне^емо што нре оааајјадји Јееерат. Урел-

правилима закоиа, у нас они суде свагда само по здравом разуму, и тиме постају, у самој стварн, у место судија, равнатељи. Што је дакле у другим законодавствима еамо једаи внд изборног суЈјења, то је у нас опште нравило, без изузећа. Нема сумње, да је у овој великој властн, коју даје изборним судијама, законодавац тражио користи од таквог суђења, које у почетку споменусмо; на име, да пресуђење спорова олакша н трошкове смањи. Али ова велика, скоро без ограничења власт, која је дата изборном суду, била је у исто време разлог, да се онако строго обележе границе, и односно сагласија уговорача на нзборни суд, и односно његовог састава, и односно самог предмета за суђење. Наш грађански поступак није предвидео случајеве, истнна, ситније, али прн свем том важне, и оставио је да нх судови расправљају како знају. Није предвидео како се тужба подноси, и како се на њу одговара. Није одредио никакве рокове и последице, ако се на њих не пази. Он је само казао да од дана када је писмено (којнм је суд уговором изабран) власти предано до дана суђења не треба да прође више од 15 дана, и ту је све. Сад суд нека гледа еам, да му буде доста ово времена од 15 дана и §а спорове, заплетене природе, где се често за само подношење одговара мора дати млого дужи рок (§. 122, гр пост.). Није предвидео начнне, како се недостатци у пресуђењу исправљају, а ови се често морају догађати. Није предвидео, у случају где изборни суд дејствује услед закона, ко да решава (§. 112. гр. пост.) и на који начнн, предходна питања кад се појаве; као шта су нзузеће против судија, оддагаз»е паржице, ааувеће због вастарелостн а друга. С»в »во што овде спомеиусмо, оскудева лдшем гр. ност., алж при свем том да није само проаас-а §. 435. а II. одељка §. 437. гр. ност., «омо зекл ивма, ми мислнмо, да би се његови