Бранич

ИЗЛАЗИ и ^РЕДНИШТВО: 1. 10. и 20 оваког месеца. Р™" 1г®& М | К В Ш и Ш Дубровачва улица број 18

БРАНИЧ

Цена до краја године: ШГ^ ШШ ВПг 5 Ц РУКОПИСИ За Србију 4 динара. р Ш И &1 Ц Ш Ш За све друге вемље . 5 Фр .у8д. ВВ' Н Н В В В В ШАЉУ СЕ УРЕДништву. ЛИСТ ЗА ПРАВНЕ И ДР&КАВНЕ Р1АУКЕ ОРГЛН УДРУЖЕБЛ ЈАВНИХ ПРДВОЗАСТУПНИКА У СРВИЈЕ

ГОДИНА IV. БЕОГРАД I. Н0ВЕМ5РА 1897. БРОЈ 4.

0 ИЗБ0РН0Ш С7ЂЕЊ7 НАПИСАО 1- Милан С. Пиро+;анац

(Свршетак) Све што до сада споменусмо, чини нам се, веома јасно, те нам је у толико теже разумети погрешку, у ко.ју је практика почела упадатп. И ако би се ова појава чим год могла објаснити, то ће бити, по свој прилици, с једне стране, новином којује наш грађ. поступак пзмислио, поделивгаи изборне судове у две врсте, и збрком, коју су у сваћају судова произвели прописп грађ. поступка, од којнх се једни односе на изборни суд, који дејствује по закону, а други на онај, који долазн по уговору. Овн су прописи у више §-фа растуренн, измешани, н у несређеној редакцији изложени. С друге стране погреганим мишлењем, да за уговор за сагласије на изборни суд, као и сваки други, законом дозвољени уговор, нема разлога, да ее уговорачима стављају огранпчења и нарочитн услови; а то баш ни у колико не стоји. Са изборним суђењем, где изборни суд дејствује по закону, законодавац је ишао на то, да одакша расправљање спорова извесне категорије, који су пре свега сувише мале вредности, а посде, који се једино на лицу места дају најправилније расправити. Треба само прочитати §. 434. грађ. пост. који ове случајеве побројава, те да се о томе стече уверење А са изборним суђењем, где се уговорачи на изборни суд сложе, закон је хтео дати могућности парничарима, да и спорове од већих замашаја, са мање трогакова и мање губитка времена расправе. И ако закону у овом случају, са стварањем изборног суда, поред постојећих државних судова, снабдевених свима гарантијама за правилно суђење, није била то цел, друге доиста нема. Закон је у толико вигае

морао имати ову цел непрестано пред очима, што су у опгате изборнп судовп мање поуздани пут, да се до правде дође, а нарочито у нас, где изборни судовп, и кад долазе услед уговора, а не закона, извиђају просто и пресуђују по здравом разуму, те су тако у ствари, као гато рекосмо вигае равнатељи него судије. Оваки суд, коме су тако гаироке границе дате. и за извнђање и за пресуђење спора, а његове нресуде у ошите без апелате, ако се не би још знало, ни ко ће да судп, ни о чему ће да суди, постао би права опасност за уговораче, који су по најчешће, у незнању, и природе и последица оваког суђења, лакомислено на њ пристали, рачунајући као што се у оиште држи, да ће тиме уштедити у трошковима и времену. На послетку човек још могао би се зар и ослонити на здрав разум човека кога познаје и за судију сам бира, али како да се ослонн на здрав разум људи, које његов парничар бпра и равнодушна пол. власт. И ако је са свим ново, ово није само фраза, ово је факт. Други одељак §. 437. грађ. пост, даје тужиоцу право, да линш туженога нрава да бира судије, кад годје њему драго. Ево на који начин долази ова накарадна појава у закону и у примени, која је толико накарадна, да би због ње требало збрисати целу главу у грађ. поступку о изборним судовима. Но §. 435. грађ. пост. сваки парничар има право изабратн но једног или највише два судије, а обојица једног за преседника, а поред тога још сваки по једног заменика. Пошто овај проппс вреди само за изборни суд, који дејствује по закону, за извршење његово требало је предвндети случај кад једна страна неће да бира, било судије било председника, и оставити полиц. власти, да она место ње бира судпје, а ови председника. Али грађански поступак ннје тако наредпо: §. 437. грађ. пост. II. одељак велн: „У случајима §. 434. грађ. иост., ако се парничари у