Бранич

Број 4.

Б Р А

Н И Ч

Страна 37.

40. Узкетиравање државине подизањем им рушгњем канве зграде. — Особену пажњу заслужује случај кад се коме државина какве иеиокретне ствари (гекр. државина каквог права, стварног или личног на некој непокретној ствари) узнемирава било подизањем какве нове грађевине на суву или води, било иреиравком исте, а за све то је потребно одобрење полициске или друге које државне власти, било најзад рушењрм какве зграде, која је досад постојала, те се тако уопште мења пеко садање фактичко стање на штету некога, па је због тога потребно: да се то мењање иривремепо задржи, док се не реши питање о томе: да ли је дотично лице доиста овлашћено, да ту измену изврши. Тај случај ир>иватне забраие лтшња фактичког статш био је познат и у Римском Праву, и та се забрана тамо називада оретв поуј пипиаНо. А тај случај иредвиђа и аустриски грађански законик у овим својим наређењима 1 ) и то као особени случај сметања државине. § 340: „Ако се има градити нова каква зграда или грађевина на води или друга каква грађевина, којом би држалац какве шиокретие ствари илн стварног права могао бити огатећен у својим правима, а градилац се није заштитио по пропису судскога поступка према реченом држаоцу, овај има право искати од суда, да се то иов г 1чење забрани п суд је обавезан пре судити ствар што скорије " § 341: „Док се ствар не пресуди, суд редовно неће допустити да се грађење настави. Ово се настављање може међутим допустити само тада, ако је оиасност близу и очевидна, или ако градилац даје дов <љчу сигурност , да ће ствар поставити у пређашње стање и накнадити штету, а забранилац напротив не даје у последњем случају никакве подобне сигурности за последице своје забране." И §. 342: „Што се у претходним §§-ма наређује о новом грађењу, има се применити такође и на иоругиење какве старе зграде или друге које грађевине." Пошто ова наређења, заједно с многим доцнијим грађевинским законима за нас немају никакве практичке вредности, то их нећемо изближе ни објашњавати већ их ради потпуности излагања одредаба аустриског законика о државини само наводимо. 2 ) 41. Такође ради потпуног излагања свих одредаба аустриског законика о државини наводимо и ово наређење: §. 343 : „Ако држалац ках ) Ова наређења вису увета у вав! Грађански Заковик. 2 ; Ближе објав1њеље види у 81иђепгаисћ Сотшев4аг код овах §§-а, даље КибПОУ, Тишас I. етр. 491. и даље.

квог стварног права може доказати, да је каква туђа зграда , која иостоји , или друга која туђа ствар готова да се сруши и да му ирети очевидна штета , има право судом искати осигурање, ако се није политичка власт већ постарала за јавну сигурност." Ово наређење има своје порекло у установи Римског Права т. зв. саи*Го (1ат1п 1п?еси. Њему је право место не овде, него у Облигационом Праву, тамо где се говори о обвезама, које постају из противправних дела и сличних случајева. 1 ) — И озо наређење није унесено у наш Грађански Законик. (Свршиће се).

КОНСТИТУЦИЈА ДРЖАВЕ*) (из дела херберта спенсера „нравда") (Свршетак) Свака конституција државе, коју санкционнше једино релативни морал, мора да се, по другоме једном разлогу, одваја од конституције, коју би санкционисао апсолутни морал. Форме владе у садашњим цивилизованим друштвима неоспорно су прелазне форме (транзиторне). Као што се види из дојакошњега,. конституција државе са милитарним режимом, у основн је различна од конституције државе основане на индустријализму: у етапама иостепене еволуције између ових регијона, ваља поступно проћи разне и мешовите конетитуције привијајући се, према догађајима, часједној серији потреба, час другој. Ја сам доказао на другоме месту (Принциии Социологије) ово: ако искључимо типове непрогресивне, који достигну ј едну социјалну организацију и више је не мењају, и ако се задржимо на типовима више пластичности. који су непрестано на путу индивидуалне и социјалне еволуције, видићемо, да ће увећавање једне или друге врсте социјалне активности увек изазвати промену, која одговара структури друштва. Мешовите конституције државе, погодне за мешовите потребе, имају квази-моралну санкцију. Пошто је крајњи циљ одржање услова, којн допуштају примену индивидуалнога живота и његових активности, и како је тај живот у опасности час од спољашњих, час од унутрашњих непријатеља, излази, да постоји квазиморално оправдање за политичке конституције, које су најпогодније да у даним тренуцима отклоне ове две категорије опасности.

!) Биди \№1П[Ј8Сће1(1, РашЗ. II. §. 458. и 459. АгпсИз, Ран(1. §. 328. и друге. *) Види „Бранич бр. Ј. стр. б.