Бранич

страна 36.

Б Р А

Н И Ч

Број 4.

приговором, да је и тужиочева државина неистинита или лажљива (ехеерИо уШовае ровееб8101118 ађ асТуегваио). 38. Суд је овлашћен да, у течају овог државинског снора, учини и неке привремене мере, наиме: да нареди секвестар или привремену заједничку употребу ствари, о државини које се спор водп или да се та ствар повери суду или неком трећем, да је причува док се спор о државини не расправи и не пресуди. То суд наређује у случају, кад је потребно да се отклони ненакнадна штета, а особито онда, кад је сумњиво, којег је парничара државина истинита. То се јасно види из §-а 347. аустриског грађанског законика, који овако гласи: „Ако се одмах не може познатп ко се налази у истинитој државини и у колико једна или друга странка има право на судску помоћ, има се ствар, о којој се води спор. поверитп суду или ком трећем, да је дотле причува, док се распра о државини не расправи и не пресуди. Ео је парницу изгубио, може и после те пресуде поновити тужбу по јачем праву, гато мисли да му припада на ствар." Слично наређење налази се у оном законику о поступку у сдучајевима сметања државине од 8. Свибња 1890. год. у §-у 12. „И течајем расправе. већ започете, али још недовршене, могу се заискати привремене одредбе, а судац пма их учинити, ако је то потребно, да се препријечи насиље или да се одврати ненакнадива штета, особито онда, када је двојбено, што је у истинитом посједу. Судац има у ту сврху наредити или секвестрацију или прпвремену заједничку порабу, или забранити обим странкама сва деловаља, која су скопчана с посједом, или повјерити препорни предмет оној странци, која противнику своме даде сигурности, или која из других обзира по зрелом претресу свих околноети веће право има на заштиту суда." 39. — МоптаШ аис1оп'з. — Може да се деси случај: да од онога, којн држи неку ствар у туђе име, дакле, да од простог иридржпика (с1е1;еп(:ог) впше њих у исто време, а сваки за себе, траже државииу исте ствари. У таквом се случају придржник налази у невољи, јер ако ни једноме од њих ствар не преда, те до спора дође, онда се он излаже извесно.ј одговорности, терету парничења иарничним трошковима ит д. Да би све то избегао, мора је, дакле, неком дати, али коме? Ето баш тај случај предвиђа и решава аустриски Грађанскп Законик у §-у 348. који овако гласи: „Ако више потражилаца државине игату у псто време од простог придржника какве стварп, да је овај преда, па се међу њима налази и онај, у чије је име ствар чувана, има

се ова предати првенствено овоме, а остали о предаји известити. Ако пак ова околност не би ни за кога од њих имала места, ствар ће се суду или ком трећем предати да је чува. Судија је дужан да извиди правне разлоге свих тражилаца државине, и о том пресуду изрећи." Као што се види из овог наређења, овде се разликују две хипотезе: да ли се међу потражиоцима државине налази онај, који је придржнику поверио спорну ствар на чување, дакле т. зв апс1;ог придржников, или се не налази. У првом случају придржник је овлашћен да спорну ствар свом ауктору врати, неразбирајуђи да ли остали потражиоци имају боље или јаче право на државину исте ствари од онога, али је уједно и дужан, да их све о тој предаји извести, како би ови могли своја права према ономе очувати. А у другом пак случају, придржник је овлашћен да ствар, ако је покретна и подесна да се у суду чува, преда суду на чување, иначе од овога захтевати, да нареди, ко ће је у име суда чувати до свршетка државинског спора. Суд ће овај захтев иридржников усвојити, а затим ђе све интересоване странке позвати, да се извиди, која је се од њих налазила у последњој о>актичкој државини те ствари, па ће само о том питању своју одлуку и изрећи. И овај ће се спор расправити такође ио оном особеном државинском поступку. Ни овде се суд не ће упуштати у расправу о правном основу државине и о савесности и несавесности држаочеве. У том погледу остаће свакој странци оаворен пут редовне парнице те да у овој доказује своје јаче право на државину иди и само право својине. — И ето ово именовање свога ауктора од стране придржника, а у циљу да избегне излишно вођење спора у своје име, назива се потгппаНо (или 1апс1а11о) аис1оп8 и сматра се као начин нромене парничних странака. 1 ) Ово именовање свога ауктора од стране туженика допушта се не само код државинских већ и код осталих епорова као гато се то види и из §-а 68. и 70. пашег грађ. судског ноступка. 2 ) Ово наређење аустриског законика у § 348. ушло је, али сасвим накарадно, у §. 209. натпег Грађ. Законика: „Кад се два или вигае њих препиру о томе, коме државина ствари једне припада, до пресуђења причуваће је суд или онај чијим именом когод ствар држи. " Очевидно је, да се овај §. не би могао разумети без испоређивања с §. 348. аустр. законика, а нарочито пак, да се последње речи одиосе на ири држника. ') 2 ) Види моју Теорију гра!ј. суд. иостуака II. св. стр. 128, бр. 234.