Бранич

Број 4.

Б Р А Н И Ч

(§ 109. грађ. пост. т. 3.) може расправнти, ето парницс и дугачке и заплетене, на место уштеде у трошковима и времену. Кад би, на овом питању, тужилац добио мегдан, полиц власт предузела би рад све по §. 435 грађ. пост. и суд би био сав образован против туженога, према ономе гато смо већ раније поменуди. Адп тужени би и у овом случа ; у могао правити изузеће против изборних судпја, могао би тражити, да се парница одбаци, или за то што је спор једном већ пре суђен, и.1 и за то што јс тужитељ намирен, или за то јнто му је право застарело, могао би тражити п да се парница одложи, тврдећи да су за сва ова питања надлежни редовнн судови, а не изборни. а то је доста, те. да се породи спор о овој надлежности, о коме опет имали би да реше редовни судови. Мучно бн доиста било пронаћи подсснији начин од овога, да се један спор јаче замрси и његово решење у недоглед отисне. IIо овој теорији, коју је наш грађански поступак усвојио, на нме, да без јавне исправе, без тачно означеног предмета, о коме ће се судити, и пменованих судиј ■, који ће судитп, уговор на изборни суд ништав је и судови га тога ради и не ниште, него само оглагаују за шиптав т. ј. изричу, да се није могао ни образовати. — Ова теорија нитијенова нити усамљена. И друга законодавства сматрају за ништав уговор, у ком се у опште пристаје на изборни суд, без да сс предмет за суђење тачно означи, и судије именују — и француски грађански поступак, из кога су редактори нашег гра1). поступка врло често буквално црпели, назива такав услоп уговора с1аи$е сошргоШх8801ге и изречно га оглашују за ништав.

ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ СТВАРИ пише Андра 'Бор^еви^ МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА.

(Нзставак) 34. — 2. Тужба за повраћај самовласно одузете државине (Ве8!12еп1бе12ипдбк1аде) §. 346. Ова тужба претпоставља: да је држалац какве покретне или непокретне ствари самовласно (противправно) лшпен детенције или држања стварп, те М у је сад више немогућно, да с њом по својој вољи располаже. А циљ јој је: да се иоследње фактичко државинско стање , које јо противправно поремећено, усаостави , те тога ради она даје мо-

гућност држаоцу, да помоћу суда тражи како повраћај стварн у државину, тако и накнаду претрпљене штете. Истина, држалац, који ј е противправно лишен државине, може тражпти повраћај пзгубљене државине још и овим двема тужбама: власничком тужбом (гетпсИсаИо) која је петиторна, и иравом државинском тужбом (асЈло РиђНсЈапа), али се то њима много теже и спорије постизава; теже зато, што се у власничкој тужби морају поднети доказн о нраву својпне, као правом предмету спора, а у правој државинској тужби, пак, докази о истинитом начину прибављања државине, а то је доказивање у већини случајева скопчано с великим тешкоћама; а спорије зато, што је расправа спорова по тим тужбама скопчана с приличннм губитком времена, јер се она врши по редовном парничном поступку. Напротив, у спору по овој тужби треба доказати само последње фактичко стање (државину), што је наравно много лакше, а и расправа овог спора бива много брже, јер се врши ио оном наиред већ изложенои кратком држашшском поступку. 35. Ираво на ову тужбу, као год и на ону прву, има у опште сваки држалац, ма каква му драго била државина, истинита или неистинита, савесна или бесавесна. 36. и ова се тужба има подићн у истом року од 30 дана, рачунајући од дана, кад је истискивање (ДејесНо) држаоца из детенције извршено, или од дана, којег је држалац за исто сазнао (ако је напр. придржнику држаочевом детенција противправно одузета); но у овом последњем случају тужба се мора подићи пре него што је протекла година дана од дана, којег је извршено дело истиђкивања држаоца. 37. Овом се тужбом може тужити уопште сваки, ко је год противправно тужиоцу иреузео државину, без обзира на то што је он можда сопственик одузете ствари а не тужилац. Истина, у §-у 346. велп се: да се ова тужба може подићи против сваког неистииитог држаоца, али је по §-у 345. неистинити држалац онај, који је државину задобио силом 1 ) (ух), иотајно (с1аш) или иреварним узеКем (ргесапо), а такво је ирибављање државине противправно. Туженик треба да је неистинити држалац према тужиоцу. — Али, ако је и тужилац неистинити држалац према тужениКу, онда се овај може одбранити 1) Овде ое под силож (У18) не разуме само Физичка сипа, којом би се лично држалац савладао, те да се ствзр од њега одузме или претња неносреднин злом, услед којв престрављен држалац своју ствар напутта, те је онај, који је претио, може заузети у своју државину, или нак уклаљање спољних сметња, које нрече присвајање државине, него се разуме и Фактичко запоседање стварп а без приетаика досадапл;; 1 држаода и који би се томе цротивио, само да је за исто на време знао.