Бранич

страна 66.

Б Р А

Н И Ч

Број 6.

4) Да ли тужба за обезбеђење прекида застаредост. 5) Одкуд је А10гло доћи у овај параграФ, да уговор на јемство уз залогу важи за 30 година, док тужба за главног дужника застарева за 24 годнне — §. 928. грађ. закона. Пошто је питање о застарелости тужбе против јемца доста разгранато, да би се о њему могло што прецизније говорити, збор је одлучио, да се расправа овога питања одложи за идућу дискусију, којој ће послужити за основу тачке изнете и образложене од стране г. Шпартаља. По жељи скупа прешло се одмах на друго пиТање, о коме је узео реч г. Ј. Мнловановић, апелациони судија у пензији. Пре свега је констатовао, да је истакнуто питање због тога важно, што се у нашем трговачком законику о њему ништа не говори, а пптање обухвата у главноме следеће тачке: а) правно дејство меничне клаузуле „без протеста" или „без трошкова", 6) природа и циљ те клаузуле, в) ко може да стави ту клаузулу, г) правни одношај имаоца менице према ономе који је ставио ту клаузулу. Третирајући ове тачке г. Миловановић је показао разлике које постоје у Француском и немачком законодавству. По Француском законодавству клаузула „без нротеста" или „без трошкова" стављена од стране трасантове обвезује и све пндосанте. То се схваћање објашњава тиме, што трасант стављањем те клаузуле ствара уговорно стање, коЈе остали индосанти својим потписом и преносом прећутно усвајају. Према томе није потребно да остали преноситељи стављају ту клаузулу пред свој потнис. Онп остају у обвези и без протеста. По немачком законодавству трасантова изјава са оваквом клаузулом „без протеста или без трошкова" не обвезује преноситеља, него обвезује само трасанта, или онога индосанта, који би поред свога потппса ту клаузулу ставио. У таком случају ималац менице дужан је, да би одржао остале потписнике у обвези, да нпак подиже иротест. Док на нротив по Француском закону он је не само ослобођен подизања протеста, но н не сме да нротест изиште, а на случај, да и поред тога ослобођења изиште протест, законодавац га казнп губитком права на трошкове. 0 овоме питању развила се живља дебата, у којој су учествовали гг. Ђ. Карајовановић, Ђ. Несторовић, Н. Антоновић, А. Антић и Ј. Тадић. Нарочито је г. Несторовић заступао мишљење немачког законодавства и истакао је многа питања, која потпчу пз постављене теме, као питање о презентацпје менице, о нотиФпкацији протеста, да ли је изјава ове клаузуле само меничне или и грађанско нравне природе и т. д.

Услед овога дебата је постала још живља и од свпју истакнутих тачака, која се оджосе на постављено питање, конФеренција је усвојила: да изјава меничних потписника „без протеста* или „без трошкова" потпуно замењује протест због неисплате, и да је тиме ималац менице ослобођен од изискивања тога протеста. Остале тачке остављене су за претрес на идућој конФеренцијж. Пошто је бжло већ 12 часова, то је г, председник удружења захвалио се на одзиву и умолио све присутне да дођу на другу конФеренцжју, која ће бити објављена.

КЊИЖЕВНОСТ

1). Српско-хрватска. РашиЂ Војислав. 0 Уставу у Србији и у страним државама. I. део. Београд 1897. Дучић Н. архим. Васељенска Патријаршија и Српско црквено питање. Поводом писма Њ. Св. васељенскога патрпјарха Константина У. Његовом Високопреосвештенству српском автокеФалном митрополиту Мпхаилу. Београд држ. штам. 1897. Статистика Нраљевине Србије књига IX. Попис обрађене земље у Крал>евини Србији 1893. године. Са 119 картограма и 2 диаграма. На 4°. 5 листа Х1Л1. и 475 стр. Београд држ. штам. 1897. Правнички календар за годину 1898. Израдшга Д. С. Петковпћ и Т>. Карајовановић, Београд, електр. штамп. Ђ. Станојева. СтенограФСке белешке о седницама ванр. Народне Скуиштине за 1897. Београд, држ. штам. 1897. Д-р. Вој. М. СуботиЂ — млађи. Лудило или симулација? (Синовац убио стрину). Један случај симулације душевне болести после извршеног хотимичног убијетва без предумишљаја. Прешт. из „Полиц. Гласника". Београд 1897. „Полицијски Гласник" стручни лист за све полпцијске радње. Уредник Н. Дпмитријевић. Излази сваке суботе. Бр. 10—15. Београд, држ. штам. 1897. Мјебесшк Ргаушскода сЈгиз^уа и 2а§гећи. Година ХХШ. Свеска 10. за Октобар и 11. за Новембар. Уређује у име одбора правн. друштва Д-р. Јосип Шилов«ћ. Загреб 1897. 2). Н е м а ч к а. 6итр1о№1С2 1.исЈуујд АИ&ететез 81аа18гесћ{;. 2"№еИе ит^еагћ. ип(1 уепп. АиДа§е с1ез рћИс §ор1тсћеп 81аа1агесћ(;8. 1ш18ћгиск. 1897. Надвг Раи1 Ог. ГатШеп11(1е1Сотт188е Јепа 1897. 1б№еп8^тт Аћег§1аађе ипс! 8{аГгесћ1. Е1п БеНга^ хиг ЕгГогасћип^ с1ез ЕЈпИикзез Лег ^оШбаивсћаип^еп аи^