Бранич

Број 7.

Б Р А

Н И Ч

Страна 79.

свој особит начин регулишу. Тако на пример у Франдуској кћи има на наслеђе родитељско исто право као и син, 1 ) док по нашем грађанском законику брат искључује сестру из наслеђа. 2 ) 13. Из овога изилази, да је сукоб закона, у смислу у коме га ми овде узимамо, у принципу немогућ у гранидама једне исте државе. За поданике једне исте земље важе исти закони. Судови, на пример, на источном крају Србије решавају сличне спорове по истим законима као и судови на јужном крају. Ко има право у Неготину има и у Врањи, и обрнуто. На територији исте државе могући су сукоби закона друге врсте. Ти се сукоби тичу времена у коме ће известан закон имати дејства. Овде се претпоставља да је неки ранији закон новим замењен. Код овога сукоба имамо један закон који је укинут, док у међународним сукобима закони у конфликту сви су у важности. ГЈо принципу, да закони немају повратне силе (принцип кога, у државама у којима он није уставан, може законодавац прекора чити, 3 ) но"ви закон важи само за у будуће, а стари једино до тренутка док га нови заменио није. „Правило ово изгледа веома просто, а међу тим је примена његова извор озбиљних тешкоћа." 4 ) Те тешкоће, то су они сукоби закона који могу искрснути у једној и истој држави. Али, као што рекосмо, сукоби, у оном смислу у коме се они узимају са гдедишта интер националних односа, не постоје, у принципу, у границама исте државе. Овако није увек било, Државе нису у свима временима историје имале јединство у законима. Да наведемо, као пример, Француску. Пре ре волуције, у Француској свака провинција имала је особене законе назване с< ииипез (обичајни закони). У неким провинцијама место согШгтеа важили су римски закони. Данас у Француској нема више те разноврсности. Каквим се законима покорава онај из Марсеља, таквим и онај из Бреста. 14. Али, ипак, има и у нашем времену држава, код којих се приватно право разликује према областима и у чијим границама су могући сукоби закона, слични онима из међуна-

1) С. сМ1 Л'ал<Ја18, аг! 746. 2 ) Грађ. Зак. §. 396. в ) В. Устав Краљевине Србије, који не говори о овом принцииу значи да он не спада у наше уетавне принципе и према томе обична скупштина могла би решитн да ће известан вакон имати повратне силе). 4 ) ВашЗгу ГлсатШпепе. ГЈгоН ст1 1, 1. р. 27.

роднога права. Наравно, и ако ти сукоби имају исти карактер као и они у интернационалннм односима, (за разлику од конфликта закона по времену) они опет зато немогу се расправљати по међународном приватном праву, већ по праву државе у којој се јављају. Белика Вританија, Шкотска и више колонија енглеских имају различне законе. Пољска и Финландија, и ако апсорбоване у Руско Царство, нису престале да се управљају по својим народним законима. У Шпанији, више провинција, Каталонија, Арагон, Навара, и данас имају своје специјалне грађанске законе, који се разликују више или мање од општега закона Краљевине, кастиљонс&ог. Немачка, ма да нагло напредује у своме јединству у законима у коме су циљу израђени за све државе Царства један исти законик трговачки, законик о грађансчом судском поступку и још неки општи закони, има опет скоро толико разних закона, колико засебних суверенстава. Аустриски грађански законик не важи, у свима својим партијама, за Хрватску, Угарску, Славонију, Трансилванију. 1 ) Па и код оних држава које, као што је, на пример, Србија, имају јединство у законима, може наступити случај да се слични спорови расправе на разне начине. Мислимо на оне одредбе законске које дозвољавају, под извесним условима, примену обичаја у решењу спорова. 2 ) Како обнчаји ти нису увек једнаки у свима крајевима једне државе, и како парница може постојати између лица разних крајева, то онда није искључена могућност једнога сукоба обичаја, сличног сукобу закона. Такви сукоби ретки су, и разуме се да њихова расправа не спада у обим међународног права, које претпоставља сукоб страних закона. III. 15. И на послетку, сукоб закона условљен је том околношћу, да разни народи одржавају везу међу собом, да, у својој држави, странцима признају извесна права, и то на основу њихових закона. Ако овога нема, бадава ће бпти испуњена оба прва услова: сукоб закона никада не би био могућ. Овај услов, као што смо напред видели, није увек постојао. У ранија времена историје, државе су сматрале,

1) \Уе188, ор. сН. р. XV. и XVI. (нЉчхЗисМоп). Нример Немачке и Аустро-Угарске није чист, јер те државе немају оно јединство које има на пример Француска. У Немачкој има више засебних држава, у многим обзирима независних једна од друге, тако да се за сукобе међу њиховим законима не може, са тачношћу, казати, да су то сукоби закона једне и исте државе. Ово важи и за Аустрију и Угарску које су међу собом везане личном унијом. Изузевши извесне заједчичке ствари, то су два оделита суверенства. Грађ. Зак. §. 699.