Бранич

РАСПИС НАГРАДА.

„Матица Српска" расписује Вз задужбинв Јована Остојића и жене му Терезије рођ Зозукове за годину 1898. награду од 68 дуката, који су преостали од раснисане награде за засебне расправе „0 поједшгом струкама књижевнога рада Павла Ј. ШаФарика у колико се тиче нас Срба" — за дедо „0 сриском сликарству с роком до 31. дедембра 1898. Уз ту награду од 68 дуката долази још добровољан прилог од 50 фор., који је др. Владимир Николић, адвокат у Земуну, на ту сврху обећао. А за расправе за „Летопис" расписује ове награде: 1., 100 дуката за расправе или монографије из историје Срба у Угарској, с роком до 31. децембра 1898. Награда јв за сваку такву расправу или монографију 10 до 100 дуката премавредности и величини дела. Уједно се напомиње, да су из ове задужбине с роком до 31. децембра 1898. расписане ове награде: 1., „Живот и рад Саве Текелије", — награда 50 дуката. 2., „Историја српске кшижевности за школу", — награда 100 дуката. 3., „Опширна историја п етнографија о Буњевцима," — награда 200 дуката. Рок 31. децембра 1898. 4., „Историја српске православне цркве у Угарској", — награда 100 дуката. Рукописе на расписане награде не могу писци шиљати под својим именом, него ваља да их означе натписом или знаком. Име, презиме, карактер и место, где писац станује, ваља написати у особитом лисму, писмо запечатити и обележити са оним истим натписом или знаком, који је с поља на самом рукопису. Рукоииси не враКају се. Награда се издаје тек онда, кад писац поднесе дело наштампано, осим ако с „Матицом" о томе што другО не уговори. Писац је дужан од свога награђеног дела, кад изађе из штампе, уступити „Матици" 25 комада. Награђене расправе штампају се најпре у „Летопису" а после остаје право и писцу и „Матици" да их могу прештампати посебице. Из главне скупштине „Матице Срдске," у Новом Саду 23. октобра (4. новем.) 1897. Првдседиик „Матице Српске": А. Хауић с. р. секретар. Др. Милан Савић с. р.