Бранич

БРОЈ 1.

ВРАНИЧ

стр. 19.

изабрат. Исто тако министар је сада ограничен и у погледу издавања разних административних проииса за полагање испита и т. д., које може издавати само у споразуму са Академским Саветом. У таке категорије одредаба пада и прва партија чл. 31. а, која спречава извршну власт да на Велику Школу, за професоре враћа личности за чији повратак Академски Савет није дао свој пристанак. Је ли овај систем у опгпте добар или не, и да ли би се могао заменити каквим другим, о том би могло бити речи само онда кад се закон гради, а не онда кад се он тумачи и примењује. С тога налазимо да овде није потребно ни помињати ни одговарати на оне критике које су, по кадшто, на овај систем новога закона чињене. * Мислимо, да на основу свију ових аргумената мосжемо закључити, да је професор Вел. Школе, поставши министром, свој ранији положај потпуно заменио, да .није ни у којој форми, ни видно ни латентно, задржао •своја ранија права и дужности, да је, према том, у том ^елучају испуњен услов чл. 81. а, по коме се професор, који свој положај замени другим не може указом вратити на Велику Школу без претходнога пристанка Академскога Савета. Д-р. В. С. Вељковић проФ. Вел. Школе. Је ли суд, који је по §. 37. грађ. пост. надлежан за тужбу о обезбеђењу, само са тога основа надлежан и за расправу спора о дугу ? Повод овоме питању даје ми мишљење једног одељења нашег Касационог Суда, које је у два три маха ништило решења нрвостепених судова, који еу себе оглашавали за ненадлежне у случају, кад су обезбеђења на иокретност одобрила само на основу §. 37. гра1). пост., — а са разлога из §. §. 28. и 34. грађ. пост. По мишљењу тога одељења Касационог Суда, суд, који је по тражењу повериоца одобрио обезбеђење ио §. 37. грађ. пост., 2*