Бранич

стр. 20.

б р а н и ч

број 1.

за то, што се имање налази у месту надлежности суда, надлежан је и из расправу спора о самом дугу, ако иначе и не би био надлежан, са ових разлога: „Надлежност суда опредељује се у случају тражења обезбеђења по §. 37. грађ. ност. тиме, у ком се округу налази имање, на које се обез-беђење тражи. Па како суд одобри тражено обезбеђење, онда је по §. §. 87. и 46. грађ. суд. пост. надлежан исти суд и за расправу спора о дугу као споредном тражењу, кад се истим правда стављено обшбеђењекод тога суда, јер кад су за један случај више судова надлежни, тужиоцу стоји на вољп да бира, који ће му од ових спор пресудити". Истоветна одлука одељења Касационог Суда налази се и у „Новој Збирци" Ст. Максимовића, књ. III. стр. 147. под бр. 71.. Из горњих разлога излази ово двоје: 1. — Обезбеђење је главна а спор о дугу споредна ствар; 2. — Кад се тражи обезбеђење по §. 37. грађ. пост. онда већ самим тим, суд ако одобри обезбеђење, постаје надлежан и за расправу спора, т. ј. настаје случај §. 46. грађ. ност., када од повериочеве воље зависи, коме ће се суду обратити, да му сиор пресуди. Да су ове премисе, из којих одељење Касационог Суда изводи свој закључак, погрешне, те да је по томе и сам закључак неправилан, покушаћу да докажем. — Пре свега напомињем, да је овде реч о одобрењу обезбеђења на покретне ствари дужни, кове, јер о надлежности суда за непокретности јасно говори §. 36гра!, пост. Ас1 1. — Која је главна а која сиоредна ствар, одређује се-. по односу, у коме се једна према другој појављује. Тај однос мора бити такав, да се једна ствар узима самостално као предмет правног посла, а она Друга само посредно услед њене везе са самосталном ствари. Прва, самостална ствар, главна је, а друга споредна. Карактеристика овога односа у тоМе је, што за сноредну ствар важи у правном погледу све оно, што и за главну, . што споредна ствар дели судбину главне ствари. Па како се под речју, „ствар" у ширем емислу, као што је и одељење Касационог Суда ову реч упбтребило, иодразумевају и „ирава", то и за .њих ово ваЖи. Тако, право сопств.ености шавно је,- а нраво закупа сноредно; право потраживања извесног дуга главна је ствар, а интерес на тај дуг, трошкови п др., споредна је ствар; право, на извесно новчапо потраживање главно, а јемство. залога, споредна