Бранич

г.рој 1.

бранич

стр . 23.

пост. одобрц „обезбеђење" нијс суд, који је донео одлуку о главној, већ суд, којије изузетно имао права решавати сноредпу ствар. А(1. 2. —• Кад, дакле, из горенаведеноч? излази, да суд, који јс одобрио обезбеђење на основу §. 37. грађ. иост. самим тим не улази у соеру „ надлежних судова за иресуђење ствари ", онда нема места ни примени §. 46. грађ. пост., који говори о „више надлежних судова", јер овде суд „обезбеђења" није никако надлежан за расправу главног спора, те да поверилац има право избора и односно њега. Да најзад са ноколико нримера расветлим, до каквих би се резултата дошло прнменом ногрешног мишљења одељења Касационог Суда. И. трговац из Неготине дугује по облигацији Ј. трговцу из Београда 2000 динара. Облигација је издата у Смедереву, а илаћање јој је у Нишу. Са ма каквих разлога дужник неће да илати о року. Ј. на два дана после рока тражн у договору са М. обезбеђење на фиктивно примање П. код М. у 300 динара, а по том одмах и правда забрану и суд по разлозима одељења Касационог Суда осуђује туженога, ма да би иначе за то био надлежан нишки или неготински суд. Осуда постаје извршна, ире но што М-у нротекне петнаесто-дневни рок по §. 385. грађ. пост., који благовремено јавља суду, да II. нема од њега никако примање. Или, ио меници, К. трговац, из Вуковара, дугује као акцептант Љ. трг. из Београда 500 ®ор. Меница је издата у Вуковару, а плаћање јој је у Пешти. Меница није о року илаћена из ма каквих разлога н. пр. за то, шго дужнпк по земаљском закону има да истакне неко оправдане нриговоре. К. долази послом у Београд, а повсрилац ЈБ. тражи забрану на покретност, коју овај са собом носи. Суд одобрава забрану, полиција попише нешто ствари, а иоверилац одмах код истог суда правда забрану и добија осуду, те тако дужника лишава уговореног нрава о надлсжности суда пештанског. Или поверилац са истом меницом не тражи забрану, већ тражи, да се дужник К. стави у судски притвор према §§. 410. и 411. грађ. пост., јер у Србији нема имања, Дужник К. на саслушању изјављује, да у Србији заиста нема ни покретног ни нспокретног имања, али да у Вуковару има и трговину и кућу, где се поверилац Љ. може и обезбедити и наплатити. Суд одобрава прнтвор, јер дужник не доказује, да има имања а дуг није доказима опровргнуо, ма да исти неће да призна, — а новерилац Љ. сутра дан тражи осуду код истог суда — београдског — и добија је.