Бранич

БРОЈ 2.

ЈРАНИЧ

стр. .55

Ми смо за сада сматрали за своју дужност, да ироговоримо о једној функцији наше општине, — о право< с у1)У — а молимо и остале правнике, да о нашим оштинама иоведу реч. Алексинац. С. М. Маринковић адвокаг. ШОЖЕ Ш ДЕДА П03ЛК0НИТИ УНУКА? Марко, син Павлов, док је био на наукама у Бечу, ступио је у љубавне односе с Розом, мислећи да се с њоме по свршеној школи венча. Услед тих односа роди Роза у 1883. ванбрачно дете Јована. По свршеној школи Марко умре 1887. год. пре него што је ступио у брак с Розом н Јована позаконио. С тога отац Марков, Павле, деда ванбрачног Јована, 7. Декембра 1891. год. затражи решење код неспорног судије првостепеног суда: да се Јован позакони и на тај начин добије сва права брачног детета његова сина, умрлог Марка. Овој молбн Павловој придружила се Павлова жена Круна, н мати детиња Роза, која је с малолетним Јованом била на издржавању код Павла и Круне. Поднели су ове доказе: уверење •— да је Јован добио српско поданство; уверење — да је прешао у источно-нравославну веру; умрлицу — да је Марко умр'о, и уверење -— да Павле и Круна немају више деце сем једине ћсри Персе, која је пунолетна и удата. Услед овог захтева, а по основу тачке 3. §. 134. грађ. зак. ■сасдушана је и Перса. Она је 2. Јануара 18Р2. год. пред судијом за неспорна дела, а по одобрењу свог мужа, изјавила: да одобрава тражење оца и матере о позаконењу њихова унука, малолетног Јована, али под условом, да јој се тиме не окрњи закони део наслеђа, који ће као јсдина наследница имати. Сем тога признала је, да је као мираз однела своме мужу 300 дук. Павле и Круна на ову изјаву нриметили су: да она Псрса — не може утецати на њихова родитељска права и ограничавати их у ЈЈасполагању сопственим имањем. У осталом, напоменули су, да ће тестаментом наредити, да њихови наследници буду потпуно задовољни. Зато су тражили. да се донесе одлука о позаконењу бсз обзира на ову изјаву Персину, јер и она сама 2*