Бранич

стр. 62

браеич

број 2-

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ Суђења у Кнежевини Србији ире иисаних законика, из архиве иожаревачког магистрата. Скуиио и уредио Ст. МаксимовиК Стр. I—ХХХП. 1—179. Пожаревац, штамп. Ђорђа Наумовића, 1898. (Цена 3 дин.) Наш вредни г. Максимовић опет је обогатио срнску правну књижевност једном књигом, која носи горњи наслов. Досадањи радови г. Максимовића дали су нашим правницима богат и зналачки прибран м^теријад за боље познавање наших писаних закона, за њихово правилно разумевање и примену у конкретном случају. Нашим судијама и судским чиновницима његове су „Збирке" постале ручна књига, у коју им треба чешће загиецати. Али је овим најновијим радом својим г. Максимовић отишао још даље. Зарио се у старе архиве, где је мислио наћи потребног градива и отуда покупио и изнео драгоцени материјал, који нам показује у верној слици ириродно пој имање права и правичности нашега народа, кад је њему самом остављено било, да суди и прес УђУЈ е без писаним закона; износи нам у исто време многе појединости, које нас упознају са нашим обичајним правом. Посао колико значајан, толико н редак у нашој правној књижевности Писац историје нашег правног развитка, који се буде прихватио тога великог посла, са особитим ће задовољством оргварати Максимовићеве „Збирке" и „Суђења", као сигурне изворе за утврђење многих хипотеза у томе развићу. Али ће, чини нам се, још више користи видети отуда будући кодиФикатори нарочито нашег грађ. законика, којима ће најпотребнији бити извори из судске нраксе и обичајна права. Развптком наших друштвених прилика и односа, многе одредбе садањег грађ. зак. показују се као недовољне и непотпуне, иоред нејасноће у самом излагању. Распоред, и у онште систем израде тога законика, данас већ више ни у колико не одговара захтевпма науке правне. Све то императивно упућује надлежне Факторе, да са послом око израде новог грађ. законика много не оклевају. У скупштинској сесији за 1896. год. наш се законодавац и сам већ постарао био за прибирање нотребног материјала вотирањем закона о једнообразпом суђењу, али се, изгледа наМј око тога не полаже миого труда, нити се на то обраћа довољна нажња.