Бранич

БРОЈ 2.

Б Р А Н II Ч

СТР. 61.

Апелациони Суд, усвојив горње примедбе, одобрио је пресуду првостепенога суда, пошто је она изречена у корист тужилачке стране. Саопштио Драгић Павловић.

Ш. ЛовраБај новаца, узетих из општинокз (или државне) каое нооле новедене иограге, сачињава дело утаје. (Одлјка оагите седнице Касационог Суда). Државни тужилац оптужио је суду Н. за дело утаје, што је као руковалац општинске, касе, узео из ње од прикупљене порезе 500 динара. Тај новац употребио је Н. на своју корист, а кад је против њега поведена истрага, он је преко свога сина попунио општинску касу. Оптужен Н. признао је, да је новац изузео из касе на своју корист, али да је мањак попунио. Првостепени суд нађе, да овде постоји дело послуге из §. 112. казн. зак. и узимајући, да је дело признањем доказано, пресудом својом од 2. Марта 1895. Бр. 6770. казни Н. са тридесет дана затвора. Апелациони Суд одобрио је ирвостепену пресуду. По жалбама државног тужиоца и оптуженога Касациони Суд примедбама свога оделења од 23. Септембра 1897. Бр. 4823. поништи горњу пресуду, налазећи, да овде нема места примени §. 112. казн. зак. Јер кад тужени признаје, да је из општинске касе узео 500 динара и тим новцем нодмирио свој неки дуг, а да је тек доцније, пошто је истрага отпочета, његов син вратио новац општинској каси, онда према §. 229. пом. зак. овде стоји дело утаје, казнимо но §. 113. казн. закона, за које је дело н онтужен. Апелационн Суд није усвојио ове примедбе, но у својим противразлозима изјави, да утаје према §. 229. крнв. закона не може битн тамо, где нема штете н одрнцања, као што је овде случај, пошто је оптужеии преко свога сина послао на попуну општинске касе ових 500 динара, којима се служио, што и државни тужилац признаје. Касационн Суд у својој општој седници од 10. Октобра 1897Бр. 6852. нађе, да су прнмедбе оделења на закону основане, а одбацн противразлоге Апелационог Суда. ; —