Бранич

отр. 60.

БРАНИ1

број 2.

сведока — кума и старог свата — утврђено. да је тужитељка Стана нре 20 година венчана за Милуна. са којим је живела 5—6 година, када је овај умр'о, и да се она није преудала. Суд је нашао да има места тој сведоџби, кад је тужитељка ноднела уверење дотичног свештеника, да у времену закључивања њиховог брака нису вођене књиге венчаних. Наследншш пок. Милуна оспорили су право тужитељцн удовичког издржавања, што није ноднела доказе, да је била законита жена пок Милуна. Апелациони Суд ио изјављеном незадовољству од стране тужених, преиначи пресуду првостепеног суда и одбије тужитељку од полагања права удовичког издржања, налазећи, да по §. 60. грађ. зак. и законодавном решењу од 9. Септембра 1853. ВБр. 859. у веси са §. 92. грађ. зак. само извод из иротокола венчаних може бити доказ о закљученој брачној вези измеђи два лица; нрема чему никакав други доказ, а најмање сведоци, могу овај фхкт доказивати. По жалби тужилачке стране Касациони Суд иримедбама свога 111. оделења од 17. Децембра 1897. Бр. 9019. поништи горњу пресуду, налазећи, да се по §. 60. грађ. зак. за вредност брака тражи поред венчања среством свештеника, по нропису православне цркве, и да се супружници пред два пли три сведока изјасне о њиховој жељи за ступање у брак, те према томе законском нропису допуштено је да се овакви случајсви могу и сведоцима доказивати. Испитани сведоци на рочишту код суда потврднли су, да су они пок. Милуна са тужитељицом Станом венчали, и то сведок Д. као кум, а сведок Ј. као стари сват, што сс потврђујс и општинским уверењем, подкренљеним дугогодишњим уживањем спориог имања од стране тужитељке Стане, као удове пок. Милуна, које јој празо сада тужени оспорава. Код оваквих -околности Аиелациони Суд је погрешно узео, да законита брачна веза између тужитељке Станс и мужа јој пок. Милуна не стоји само за то, што нема извода из протокола венчаних према решењу од 9. Септембра 1853. ВБр. 859., једно, што се ово решење односи 'на смешне бракове, у којима би ма која страна била православне нсточне вере, а друго што се то завођеље у књиге, према §. 92. грађ. зак. врши од стр&не свехптеннка независно од воље супружника, и за то не може у овакој ирилици и1ш на штету права једнога сунружника.