Бранич

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч

стр. 75.

свој начин ралуме правичност, а искуство је показало да она у нрактици даје често повода одлукама у највећој протпвности једне с другима". 1 ) Ако је, пак, закон нејасан, судија се мора трудити да, помоћу осталих законских прописа и тгомоћу правне науке, пронађе његов смисао. На послетку, непотпуност закона не може бити разлог да судска власт одрече појединцима заштиту њихових права, већ она мора на горе означени начин попунити нразнину у закону и спор расправити. 2 ) Када би се, у случају нејасности или непотпуности закона судска власт обраћала Скупгатиии да јој она истакнуто питање реши, онда би законодавна власт расправл>ала конкретне спорове, што се је хтело, поделом власти, избећи. Ова обавеза судије да спорове решава без обзира на јасност или потпуност закона нашла је код нас санкцију у §. 120. крив. зак. где се каже: „Судија или чиновник, којн има власт да суди, ако ма под каквим изговором, па макар и што је закон нејасан, или што о случају правила нема, ии на опомену своје претпостав љене власти, неће кад је дужан да суди страни која то захтева, моћи ће се казнити новчано до сто талира, а по важности предмета и упорства лшпењем звања". 3 ) 8. 2. Судска власт нема права оцењивати уставност закопа; другим речима, она не може не примеиити закон за то што би он био противан изречним одредбама устава иди његовом духу. Овде је од два зла изабрато мање. Као што смо напред казали, обична законодавна власт може, у својим одлукама, повредити устав, јер над њом ие стоји никаква друга власт која би могла њене одлуке, због њихове неуставности, ништити. Са ове тачке гледишта изгледа да би требало судовима дати право да цене уставпост решења обнчне скупштине. Али, при

') Ргеојз (1е (ЗгоН иуј 1 4.1.45. В. такође Моиг1оп, КереИопв есп(:е8 впг 1е (1гоЈ4 ст1, 1;. I. р. 59, 60. 3 ) Овде има један изузетак, у кривичном праву: само онда једна радња подлежи казни, кад је она нарочитом законском одредбом као кажњива предвиђена. Ма како нека радња била кеморална и штетна, она не може бити предмет кавне, ако то није изречно закон одредио. • 5 ) У Француским ваконима, грађанском и кривичном, има слична одредба. Чл. 4. грађ. 8ак. вели : „1<е јч§е ^иј геГизега Де ји§ег, аоив рге1ех1е с1и аПепсе; с1е ГођзсигНе ои (1е ГтзиМзапсе с1е 1а 1о1, роигга е!ге роигвијуј согагае соираћ1е с1е с1ет <3.е јиаИсе". Казна за дело Лепс (1е јибИсе налази се у чл. 185. кривичног законцка.