Бранич

стр. 76.

Б Р А Н И Ч

БРО.Т 3.

оваквом систему дошло би се несумњиво до горих резултата; лек би био опаснији него зло које би имао да лечи. Под изговором да закони нису конституцији саобразни, судска би власт имала могућности да важност. законодавне власти сведе на нулу. и да себе начини неограниченом. Систем, дакле, далеко опаснији него онај који је усвојен и по коме су судови дужни нримењивати све законе из своје надлежности, па и оне који би се очевидно косили са уставом. Али, ако се судови не смеју упуштати у оцену уставноети саме садржине закона, њихово је право и дужиост да извиде да ли закон са формалне стране постоји, да лије, другим речима, закон донесен онако како то устав наређује. Тако, у уставним монархијама, да одлука законодавнога тела, има обавезну силу, да, дакле, може важити као закон, потребно је да је исту одлуку потписао и владалац. Без тога скупштинско решење није закон. И обрнуто, акт коме би владалац дао значај закона без пристаика законодавнога тела не веже судове, пошто владалац нема права доносити сам законе. 1 ) Правило да судови не могу испитивати уставност закона постоји у државама у којима је уставна власт одвојена од обичне законодавне. Ако законодавио тело може да доноси све врсте закона, па дакле и оне који санкционишу уставне принципе, правилу о коме је овде реч нема места. У Енглеској где парламенат има право вотирати и уставне законе, питање о коме овде говоримо не може се појавити. У Сједињеним Америчким Државама имају судови, изузетно од овога правила, дужност да пазе да ли закони које примењују нису у противности са ус/гавом конфедерације. Поједине државице, у саставу Републике, могле би својим специјалним законима уништити ону везу коју

1) У Франпуекој, и ако уотавни вакони донесени после прогласа треке Репубдике о томе изречно не говоре, ни.је првзнато право судовима да иавиђзју уставност вакона правилно донесених. „Казати да један закон није у обема коморама изгласан и да, следствено, не постоји, то значи констатовати један матери.јалап Факат, на шта има права сваки онај који је позван да суди; казати да један закон вотиран од обе коморе има конституционалан карактер и да њега може донети еамо усгавотворна скуиштина, то значи тумачити устав и присвојити себи право које никада није било признато судовима француским". вагвоппе^ Ргесја (1е ргос^Диге сју И , р. 25 — У чл. 7. аустрискога уставног закона од 21. Децембра 18К7. год. стоји изречно : „Судови не могу судитц о вредности закона правилно публикованих".