Бранич

број 4.

б р а н и ч

стр . 105.

0 СУДОВИМА И СУЂЕЊУ У СРБИЈИ ПРЕ ПИСАНИХ ЗАКОНА *) Нова Србија, која у међународном иогледт рачуна свој ностанак од Букурешког Уговора 1812. није нмала до 25. марта 1844. снстематски уређеног Грађаиског , а до 29. марта 1860. Кривичног законика. Исто тако није имала до 21. октобра 1853. законика о постунку судском у гра.ђа.п ким нарницама, ни до 10. априла 1865. привичног ностунка. Према овоме само се собом ставља питање: ио којим се законима и уредбама до издања номенутих законика у Србији судило? У одговору на ово питање Ми се нећемо ограничити само на време закона и уредаба, штамианих у Зборнику, него ћемо се осврнути н на време суђења, у коме не беше никаква зваиична Зборника, у колико нам то извори, које имамо, доказују. Да ночнемо најпре са уредбама н суђењима од ирвог устанка. Колико је народ српски триео од неправде турских судова, најбоље се види отуда, што је он одмах у зачетку устанка тражио законе и уредбе по којима 1>е се судити. Већ 5. маја 1804. Скуиштина је одобрила закон за кривична дела, који је по Кормчији саставио ирота Матија НенадовиК , а исто тако и састав суда услед тога законика. 0 постанку и садржају тога заковика, наводи г. Максимовић текст из иротиних Мемоара,**) те наставља: и тако у зачетку самог устанка Нов« Србија , добила је кривични законик, чија је, журност била оправдана, и за то пгго у доба реводуције, као и свагда, кад

*) По иредговору г. Стеве Максимовића у шеговом најновијем делу: „сј ђења у Кнежевини Србији пре писаних ваконика. Иа архиие пожаревачког магистрата". — Кратку оцену овога отличиога дела за изучаваље српског обичајног права донели смо, из цеРБеног пера, у 2. Лроју овогодишњег Бранича Док не добијемо оцширнији критички приказ, сматрали смо за корисно, да Саопштл.мо нашим читаоцима насловну тему, коју јн систематски и исцрпно обрадио г. Максимовик у своме предговору, желећи тиме, да напгам правнипима још више обратимо пажњу па ову валсиу књигу и да јој прокрчимо још већу нроходњу у српском читалачком свету. Уредн.

**) Издање Књижевне Задруге књ. 9. стр 100 — 108.