Бранич

гп\ 104.

Б Г А 11 II Ч

ВРОЈ 4.

му је признање и највигаа одликонан.а од вдадалаца свих словсмскпх држава, од Србије, Црне Горе, Русије и Бугарске. Сваку напредну појаву у развићу нашега народа поздравл.ао је са искрепим учешћем. Кад обновисмо нравозастуинпчко удружење и поиово покренусмо нага правнички часопис, веома се радовао, нрепоручујући истрајпост у раду, обраћајући нам пажњу и на обрађивање каноничког Нрава н упућујући нас на нодобне раденике на томе пољу правне књижевности. Такав је био Митрополит Михаило у своме животу и раду. Његов дом бно је свагда отворен свакоме, његово племенито срце оеећало је свагда за свакога доброг човека и Србина, његова дарежљива рука даривала је свагда оскудне п потребите. И при свој скромној дотацији, коју је држава српска одредила српском првосвештенику, при свим доброчинствима, која је он у толикој мери указивао за све време свога узоритог живота, он је ииак, гатедећи колико је могао од скромиих извора, оставио народу српском на добротво])пе и културне цил.еве на 200.000 динара. Смрт таквог архипасти])а заиста је тежак губитак за цео народ, за цркву и државу. У искреној тузи и жалости за њим учествује цело Српство Словенетво и Православље. При вечиом растанку са њнме покреће нас све једна мисао, — мисао, којој је дао израза Министар Просвете и Црквених послова у својој опроштајној надгробној бессди; мисао, коју је изразио прокуратор светог Синода руског у евојој изјави саучешћа; мисао, коју осећа сваки родољуб и цсо народ: тужна и истинита мисао о неиакнадном губитку, који је претрпео народ српски смрћу свога доброг и нлеменитог Архиепиекопа и Митрополита Михаила! Своме великоме и поштованоме покојнику указао је сав народ велике последње иочасти. Двор и црква, народ и војска, престоница и цела земља, Српство и Словенство, — све му је одало последњу пошту. Над гробом његовим, ценећи благодарно његове неувеле заслуге, ми се придружујемо општем гласу народном: Слава Митрополиту Михаилу! Вечна Слава!

м. с. м.