Бранич
1*
врој 4.
б р а н и ч
стр . 103.
црквени књижевник. Читав низ његових дела показују иросвећеиом и иатриотском српском свештеис/ву пут, којим треба радити за српску дркву и за српски народ. Поред његових великих послова око црквеие управе и црквених устачова, поред бриге за унапређење свештенства и теолошке наставе, поред радова на црквеној књизи, Митрополит Михаило није пропустио ни једну ирилику, да стварно не осведочи своје нлеменито срце и своје доброчинство на делу. У свима негшгодама, које могу снаћи и које су сналазиле наш народ, поплаве, оскудне године, епидемије и ратови — свака организована помоћ, која је у таквим бедама олакпгавала судбу нашег становништва, тесно је скончана са успомеиом на Митрополита Михаила, — али не само по имену, као што то бива код великаша у другоме свету, него са стварним радом његовим. Најсветлији нам је доказ о томе установа Црвенога Крста, установа за добровољну помоћ ратним рањеницима, организована на хришћанском милосрђу према })ан>еном, ма био и непријатељ, која је основана најпреданијом сурадњом Митрополита Михаила. Као први председник друштвени он је поглавито 1876. преко свештенства попударисао и пропагирао ову хришћанску установу, а својим именом и ауторитетом створио мост за општу потпору сриским рањеницима од стране других народа, нарочито моћнога братскога народа руског. Указана помоћ нашим рањеницима у ратовима за ослобођење и независност 1876. до 1878. од стране свију образованих народа стварна је заслуга Митроподита Михаила, и донела му је признање врховног команданта српске војске. — Такав беше његов рад и у свима другим многобројним друштвима и одборима, којима већ сама појава Митрополита Мнхаила на челу, обезбеђиваше несумњиве усиехе. Као иоглавар српске цркве Митрополит Михаило био је свагда светао вример родољубља и С]»бина. Све светле и велике дане. нобеде и неуспехе, срећу и непогоду, све догађаје за в]»еме свога архипастирства од 1858—1898. делио је он са искреним учешћем са целим народом. Неиоколеб.љива вера његова у добар геније српскога народа, рад његов за српску цркву и српску државу, љубав његова према народу своме Словенству и народу руском, за који га је везпвала нераздвојна оданост, сав неуморан труд његов на хуманитарном н културном пољу, — донео