Бранич

ГОД. V.

БЕОГРАД !6. МАРТА 1898.

БРОЈ 6.

БРАНИЧ ЧЛСОПИС 31 ПРАВНЕ И ДРЖАБНЕ НЛУКЕ У СРВИЈИ

изј1ази : 1. и 16. сваког месеца.

одговорни уредник : Милан Ст. Марковиб правозаступник

уредништво : Дубровачка улица број 18.

ДОКАЗНА СРЕДСТВА *у нс^ххге!^ старом казненом законарству (Наставак) Оетаје нам на раеправи још један доказ чнето редигиозног карактера, То је заклетва. У наигем старом праву, заклетва је употребљавана и као оптужни, и као правдајући инструменат. Тужилац је полагао заклетву, да докаже не сама каквоћу дела и количину штете, као што данас бива, него и друге оптужне околности, за константовање: даје извесно осумњичено лице доиста учинилац дела. Тужени се њоме правдао да није крив, нити што зна о извршеном делу. Заклетва је полагана и по споразуму странака, и по судској пресуди. У првом случају поступано је овако. Дођу парничари у цркву, потраже од свештеника крст и еванђеље, поставе их на икону или на гробницу, па онда парничар који прима заклетву, пошто изљуби крст еванђеље и све редом иконе, почне сам изговарати: „тако ми ове свете цркве, свију светаца, овог часног крста и христова еванђеља, нисам ти ништа дужаи, или иисам ти ништа украо ни другу коју штету учинио. Ако будем ја то учинио, ии од чега што радим. да вајде немам; да ми деи,а и сви ку&ани оИораве- да ми стока иолиаше и и т, д. Тада парничар који га куне, задовољен стане гобранич год. v. 1