Бранич

СТР. 182.

Б Р А Н II Ч

БГО.Т 6.

— А овуј правду вођаху, не буде се још узнал глас о изгубленију и погибели Младенови. — И тада упросивше правда Дмитра: „имаш ли сведоке;' 1 а ои рече „не имам". — Тада ми кнез и судије рекоше: „покоље Дмитре не имаш сведоке а ти му обљуби душу , јер се инако не море по нашем закону". — И он не хте да му се Ђурица клне. Тада му Ђурица би и оста онрав.ваи. 1 ) 11о добијеном извешћу овако је расправљена парнична ствар раније на Дубровачком суду. Доцније, Дмитар Скамша иодигне тужбу против Ђурице код Трепчанског кефалије; али ио обрани Ђурице да је по истој ствари ослобођен од сваке одговорности код Дубровачког суда, би изискано поменуто извешће, да се даде правац ствари са обзиром на ранију пресуду поја де поштбвана. Поред сведока и поротника (душевника)„ као доказно средство иомиње се још н аисмо. То је данашња исправа у најтирем смислу речи... шта га ир< вда обори иисмом или сведочбом или иоротом, да тој оирави и илати". 2 ) По податцима које нам иружају сноменици, у категорију ових доказа можемо увретити: — царска и у опште владалачка писма у свим облицима државних актова (хрисовуље, иростагме или иовеље, књиге „милосне-" и „вероване", „свободни листови" итд.); —- управне и судске наредбе и одлуке у разноврсним правцима судске и политичке ирироде; — књпге „разложне" (исправе о пречишћеним међусобним рачунима); — тестаменте, и све друге разноврсне записе и нриватне иеправе. На некима има и сведока потписаних или закрштених. Ниемо довољно обавештени о суштини и начину употребе старих исправа, п зато свако тачније објашњење остављамо до друге ирилике. (Свршиће се) 05<Ш>- ■

1) Медо Пуцдаћ, I. 88. 2 ) Медо Цудић, II. 100.