Бранич

стр. 186.

б р а н ii ч

БРОЈ 6.

наука н правног жнвота баво, мислим, да ће бити корисно, да је ма и ) г овако кратгам цртама с-аоиштим читаодима „Бранича". Претходно ћу рећи неколико ]>ечи о самом удружењу. „1и1огпаИопаЈе Уегешј§ип§; 1иг у"ег§1е1сћепЛе КесМашбзспзсћаД; ипс1 Уо1кв\ук1ћ8сћа#&1е!)гс" основана је у Берлину са циљем, да уиоредним проучава.њем важнијих питања и проблема пз области правног и економског живота, и раснравл.ањем о њима на својим седницама, дође у принципу до њиховог решења, >;оје би се тада, нотичући из заједничког убеђења научара као чланова „међународне научне заједнпце", пмало постеиено шприти по свима земљама данашњег цпвилпзованог света. „Метода упоредног посматрања, коју је удружење као прпнцип усвојило", као што лепо примећује Д-р. Мајер, „сама за себе говори тако речито и убедљиво, да јс с погледом на љу п постпгнуће друштвеног цпл.а у ближој или даљој будућности оспгурано". По себп се разуме, да су тешкоће, којс се савладати нмају у току друштвенога рада огромне, али да је и циљ, коме се тежи, у псто доба достојан, да на његовом остварењу знатан број одличнмх научара свнју сувремених народа стално и систематеки ради. Правне идеје Формулисаие у крилу међуиародног научног .удружења, већ по самом извору своме имају права на већу.пажњу од стране појединих народа; њихов утицај на судију и законодавца биће све већи и опсежнији тако, да ће измена старих и увођење нових установа и нринципа бити знатно олакшани. На здравим принципима заснована правна наука корачаће стално и брзо напред, веГ.а егзакгност и позитивност огледаће се у свима њеним теорпским иосматрањима, а већа доследност у њеном практичном поступању и извођењу. Благодарећи повољннм утицајнма методе упоредног посматрања и испптивања, она ће добити свој више општији, међународни карактер. По ссби се разуме, да се потпуна општност, потпуна једнакост свију правнпх установа код разних народа постићи пе може. Индивидуалност народна, вера, обичаји, економски живот, државна организација, а ионајвише урођени конзерватизам биће увек једиа озбиљна сметња за остварсње потпуне једнакости у иојединостима. Но наука ће се задовољити и са мање. Она ће бити задовољна, ако су главне идеје, главнп иринцшш њенп примљени као општи. Она неће имати ништа против, ,да се на темељу „општности главних начела" подигне научиа