Бранич

број 7.

б р а н и ч

стр. 227.

ступања од облика а рпоп. Да ли ћемо у извесиој земљи наћи примењен први или други систем, то зависи од политичких и друштвеиих традидија, а доста и од самог темперамента народа. Утицаја на усвојење једног или другог система има такође и тежња да ли ће се надмоћност дати извршиој (административној) или судској влаети. У државама административне и,ентрализације која осигурава превагу административне власти над судском, расправљање спорова у којима имају да се примене политичко-јавни закони, није се могло ставити у компетенцију судскога тела Концентрншући у рукама управне власти дириговање ствари од оппггега интереса, државе те бојале су се да судови, због свог независног положаја, не паралишу акцију управне власти приликом решавања административних процеса који често узимају карактер и размере политичких питања. У таквим случајима административна власт била би потчињена судској, и онда се не би постигао жељени резултат : да административна власт даје правац општој политици. На против, у земљама са админиетративном децентрализацијом, у којима изборна теда отправљају самостално провинциске административне послове, судска власт, илн у опште једна незавиена власт, не би могла пасти у искушење да из неких политичких разлога, правн сметње тим изборним телима. Конф.шкта између појединих државних тела може бити у питањима опште политике, а никако у питањима локалнога значаја. Кад месне административне ствари не снадају у делокруг државне власти, већ локалних савета и одбора, онда судска власт на сваки начин неће имати никаквог рачуна да своју независност злоупотребљује. Она би могла имати за то рачуна када би јој то дало какву надмоћност над административноНОД1ПИЧКОМ влашћу државе, а зашто би она изазивада конфликте, са рецимо, каквим окружним одбором који има извесну власт само у једном округу и који због тога нема никакве политичке важности ? С тога, по нашем мишљењу, и надазимо у земљама без подитичке концентрације да административне спорове решава судска вдаст.

(Наставиће се)

5К. М. Перић, Секретар Мин. Правде.