Бранич

СТР. 228.

Б Р А Н И Ч

БРО.Т 7.

0 прекидању кривичних ислеђења на основу §. 29. кривичног судског поступка Код наших судова појављује се врло често једно питање односпо примене овог законског прописа. То је питање, да ли ислеђујући судија једиог првостепеног суда може и има права, да прекида ислеђења по кривичним делима, која он сам ислеђује? До данас постоје о томе мишлења за и против. Па и сам наш Касациони Суд у решавању овога питања у .појединим датим случајевима, доносио је неједнаке одлуке. Има његових регаења, која ниште решења ислеђујућих судија, на основи којих су ови прекинули ислеђења, а има пак његових решења, која оваква решења ислеђујућих судија и одобравају. По важности овога питања а и са тога, да би одлуке и једног, као и одлуке свију земаљских судова биле једнаке и саобразне постојећим законима, врло је нужно, да се то питање једиом већ на чисто реши. Најправилније и на закону основано је мишљење, да ислеђујући судија једног суда нема права, нити може да прекида отночета кривична ислеђења. По пашем кривичном поступку прави се подеда у правима и дужностима ислеђујућег судије. ВВегова је дужност да врши ислећења или по наредби суда за дела, која су се пред самим судом догодила или појавила, или пак што је нарочито одређеп, да у важним и заплетеним пословима ислеђује какво злочинство. Ова подела огледа се врло лепо у прописима §§. 22. и 23. крив. суд. пост. За разлику једних од других, назнваћемо ове из §. 22. иследним, а оне из §. 23. ислеђујућим судијама. §§. 6. и 8. крив. суд. пост. изрично иаређују, да сами судови чине ислеђења, ако би се пред самим њима догодило, нојавило или открило какво злочинство или преступлење. Почетак овим и оваквим ислеђењима налази се у решењима судским, којима ови налазе, да има места, да се за поја^л.ено дело противу кога отпочне кривично