Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А Н II Ч

ОТР. 231.

Осим тога разлог за њихово мишлење и тај је, што, кад ислеђујући судија има права у току ислеђења да кривце ставља у притвор има права и да прекида ислеђења. И тај разлог мора пасти са тога што притвор код ислеђења повдачи само дело, а и што је то једна законска мера да би ислеђење било што тачније и потпуније, јер би иначе кривац, да је у слободи, трудио се, да ноништи трагове и знаке казнимога дела, а тиме и цедо ислеђење осујети. Притвор дакле овај улази у круг ислеђења, и онај који то ислеђење врши, има права и у притвор да ставља. 28. Фебруара 1898. Прокупље. Љубомир Д. Јовановпћ оудија. Не постоји усмени тестамент баш и ако су три сведока под заклетвом утврдила вољу тестаторову, ако нема претходне изјаве пет сведока о тоте. Љубица жена Славка Милиновића из Гарева тужила јо Станицу жену Станисава Огњановића онд. н тражнла је, да јој суд досуди део имања њеног оца пок. Огњана, колико јој као рођеној ћерн принада, не признајући Станици нраво на онај део, што она тражи по усменом тестаменту пок. Огњана. Ово јој не нризнаје за то, што усмени тестаменат пок. Огњана не одговара нронису §. 436. грађ. зак. јер није од иет способних сведока утврђен, всћ само од три. По учињеном пслеђењу нрвост. ножар. суд пресудом од 19. Октомбра 1895. Бр. 27.879. пресудио је, да се тужитељка одбије од тражења, са ових разлога: По §. 436. грађ. зак. тражи се да онај, који прави усмени тестаменат, мора своју вољу изјавити нред пет способних призватих сведока, од којих бар тројица морају заједно бити. По §. 438. истог закона сведоци усменог тестамента морају заклетвом своје исказе нотврдити и ако сви пет не могу или нису живи, бар тројица морају бити и заклетву ноложити. Како су ан протоколу саслушања код неснор. судијс од 13, Јуна 1894