Бранич

стр . 232.

б р а н и ч

број 7.

Бр. 16.604. под заклетвом испитани сведоци (њих три на броју) изјавили, да је тестатор пок. Огњан своју поеледњу вољу пред њима и још двојицом сведока, који су помрли, исказао и како се поређењем исказа ових сведока утврђује, да је нрилпком изјаве ове воље увек било три и више сведока у исго време код тестатора, то је по одредби §. 438. грађ. зак. доказано иостојање усменог тестамента, па се тужитељка има одбпти од тражења. По незадовољству тужилачке стране Апелац. Суд уништио је ову пресуду, али само из разлога, што није вредност имања оцењена. Но овоме се парннчари изравнали, те нам се није дала прнлика, да, видимо мишљење већих судова. Но, у колико је нами познато, старије одлуке већих судова донашане су у смислу одлуке првост. пожар. суда у овоме случају. Наше је мишљење да је оваква одлука погрешна и противна закону. По §. 436. гра1). зак. може онај, коме нпје згодно писиени тестаменат правити, и усмено последњу вољу изјавити. И ово да опстане мора пред пет сиособних нризватих сведока бити, од којих бар тројица морају бити заједно. Сведоци овакви не морају, али ће добро и мудро учинити, ако такву усмену вољу ставе на Писмено, јер они могу заборавити а и умрети. Ако се овај нропис законски чисто граматички протумачи, т. ј. ако се саме речи у тексту пажљиво ирочитају, увидеће се, а нарочито из речп „и ово да опстане мора пред нет снособиих, призвати сведока битп"... да је за постојмње самог усменог тестамента неопходно потребно, да пет способних иризватих сведока утврде, да је тестатор пред њима таку последњу вољу изјавио. Још боље ће се ово утврдити, ако се логички протумачи §. 436. грађ. зак. т. ј. ако се наређење тога законског нрописа доведе у везу са другим наређењпма, која говоре о усменом тестаменту и на тај начин намера законодавчева иротумачи. Законодавац је, признајући тестатору право да можс учпнити наредбу за распоред имања на случај своје смрти, хтео да створи довољне гарантије, да се тестаторова наредба изврши онако, како је он у истини наредио. Само ради те гарантије законодавац је н нронисао онолику строгост за састав тестамента. Код усменог, пак, тестамента, сва она строгост продвиђена за писмене тестаменте отпада, те је једина гарантија, да 1 је тестатерова наредба исгинита, потврда иет сведока, да је тестатор