Бранич

број 7.

б р а н и ч

стр . 207.

могућности да за известан низ година мотри над практичном применом своје творевине. Да би се међутим проценио прави значај овог новог издања Законика, неће бити на одмет да овде наведемо главнија места из самога Кнежевог указа, издатог овим .поводом. Ту се вели: „Пошто је прво званично издање Нашега Општег Имовинског Законика од 25 марта 1888 године већ посве исцрпено, настала је потреба да се припреми ново. „Одобравање и похвале којима је, у циједом правпичком свијету, једнодушно иоздрављено било ово законско дједо, потпуно су оправдане и примјеном његовом у нашим судовима. „Наравно, за овај десетак година, судска практика није могла а да, у пространој законској књизи ове врсте не замијети и такијех тачака, које би добро било, нрвом згодом, подврћи особитоме пријетледу и разматрању, те их у склад довести са приликама и потребама, које за ово вријеме насташе или се објавише. ,.Управ више помеиута припрема Законика к новом издању даде згодну прилику, да се предузме и ова радња. Прилика је била тим згоднија, што је, према жел.и Нагаој, сам саставилац Законика, Г. Д-р В. Богишић, Наш садашњи Министар Правде, могао и ову двоструку, задаћу на се лично примити. Њему је, разумије се, било лакше него икому другому поступити при томе по Нашему главноме уиуству. то јест: вршити и овај рад у истоме духу и правцу, у ком је вршио и пређашње велико предузеће самога састављања Законика. „И доиста, разгледавгаи пажљиво, и са сваке страпе, довршени посао, Ми се увјерисмо, да је ово ново издање осгало посве вијерно и законодавним начелима и битним својствима првашњег; — да преинаке (модификације), које су у ново н.зтање уведеие, потпуно одговарају живим иотребама, те усавргаују мјеста којих се тичу; — да се издање ово, поред свијех поменутијех преинака, није одаљило ни од * самога вањског облика првог издања, и то до тога,